Oksidans

Oksidacioni agens (oksidans, oksidizer) se može definisati kao supstanca koja uklanja elektrone sa nekog drugog reaktanta u redoks hemijskoj reakciji.^[1] Oksidacioni agens se redukuje preuzimanjem elektrona na sebe, dok se reduktans oksiduje dajući elektrone. Kiseonik je dobar primer oksidacionog agensa među mnogobrojnim drugim jedinjenjima.^[2][3]

Simbol za hemijske hazarde Evropske Unije za oksidacione agense

Natpis za oksidacione agense

Primeri oksidacije

Formiranje gvožđe(III) oksida;

4Fe + 3O₂ → 2Fe₂O₃

U gornjoj jednačini, gvožđe (Fe) ima oksidacioni broj 0 pre i 3+ nakon reakcije. Za kiseonik (O) početni oksidacioni broj je 0 i smanjuje se do 2−. Te promene se mogu posmatrati kao dve polureakcije, koje se istovremeno odvijaju:

1. Polureakcija oksidacije: Fe⁰ → Fe³⁺ + 3e⁻
2. Polureakcija redukcije: O₂ + 4e⁻ → 2 O²⁻

Gvožđe (Fe) je postalo oksidovano, jer je njegov oksidacioni broj povećan. Ono je redukcioni agens, jer je dalo elektrone kiseoniku (O). Kiseonik (O) je redukovan, jer je njegov oksidacioni broj umanjen. On je oksidacioni agens, jer je uzeo elektrone sa gvožđa (Fe).

Uobičajeni oksidacioni agensi i njihovi proizvodi

Agens	Produkt(i)
O2 kiseonik	Razni, među kojima su oksidi H2O i CO2
O3 ozon	Razni, neki od njih su: ketoni, aldehidi, i H2O
F2 fluor	F−
Cl2 hlor	Cl−
Br2 brom	Br−
I2 jod	I−, I3−
OCl− hipohlorit	Cl−, H2O
ClO3− hlorat	Cl−, H2O
HNO3 azotna kiselina	NO azot monoksid NO2 azot dioksid
Heksavalentni hrom CrO3 hrom trioksid CrO42− hromat Cr2O72− dihromat	Cr3+, H2O
MnO4− permanganat MnO42− manganat	Mn2+ (kiseli) ili MnO2 (bazni)
H2O2, drugi peroksidi	Razni, npr. oksidi i H2O

Reakcije oksidansa

Manganov dioksid oksidira hlorovodoničnu kiselinu na elementarni hlor i vodu a sebe reducira na mangan. Primjer:

• MnO₂(s) + 2 CI^- + 4 H⁺ → Mn²⁺ + CI₂(g) + 2 H₂O
• Mn²⁺ + 10 Cl^- + 16 H⁺ → 2 Mn + 5 Cl₂(g) + 8 H₂O