Porfirije (patrijarh srpski)

Патријарх српски Порфирије (световно Првослав Перић; Бечеј, 22. јул 1961) је 46. врховни поглавар Српске Православне Цркве. Његова пуна титула гласи: „Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски Г.Г.. Порфирије“

Патријарх српски Порфирије
Порфирије фебруара 2021.
Основне информације
Помјесна црква	Српска православна црква
Епархија	Архиепископија београдско-карловачка
Архијерејски чин	патријарх
Титула	архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски
Начин обраћања	Његова светост
– године службе	од 18. фебруара 2021.
– претходник	Патријарх српски Иринеј
Претходна епархија	Митрополија загребачко-љубљанска
– године службе	2014—2021.
– претходник	Јован Павловић
Претходна епархија	викарни епископ бачки
– године службе	1999—2014.
Лични подаци
Световно име	Првослав Перић
Датум рођења	21. јула 1961. (1961-07-21) (64 год.)
Мјесто рођења	Бечеј
	ФНР Југославија

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом заседању 18. фебруара 2021. године у Спомен храму Светог Саве у Београду изабрао је Његово Високопреосвештенство Митрополита загребачко-љубљанског др Порфирија за Патријарха српског.

Биографија

Његова Светост Патријарх српски Порфирије (Перић) рођен је 22. јула 1961. године у Бечеју од оца Радивоја и мајке Радојке. На крштењу је добио име Првослав. Основну школу је завршио у Чуругу, а Гимназију „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду 1980. године. Замонашен је по чину мале схиме од свог духовног оца, тада јеромонаха др Иринеја (Буловића), садашњег Епископа бачког, у манастиру Високи Дечани, на Томину недељу 28. априла/11. маја 1986. године. Дипломирао је на Православном богословском факултету у Београду 1987. године, када га је блажене успомене епископ рашко-призренски, потоњи патријарх српски Павле (Стојчевић), у манастиру Свете Тројице у Мушутишту рукоположио у чин јерођакона 8. јуна 1987. године. Постдипломске студије похађао је на Богословском факултету Националног и Каподистријског универзитета у Атини (1987–1990. године).

У чин јеромонаха рукоположио га је Епископ бачки др Иринеј, 21. новембра 1990. године на Аранђеловдан, у манастиру Светих Архангела у Ковиљу. Тада је постављен за игумана те Свете обитељи, која је доживела свој препород. Игуман Порфирије, посебно ангажује и на лечењу оболелих од болести зависности. У том циљу он 2005. године формира терапијску заједницу „Земља живих”, која је призната као најуспешнији пројекат за лечење наркоманије.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве га је на свом редовном заседању 14. маја 1999. изабрао за викарног Епископа јегарског при Епархији бачкој

Докторирао је 2004. године на Богословском факултету Националног и Каподистријског Универзитета у Атини, одбранивши дисертацију на тему „Могућност познања Бога код апостола Павла по тумачењу светог Јована Златоустог“ (Τό δυνατόν τῆς γνώσεως τοῦ Θεοῦ εἰς τόν Ἀπόστολον Παῦλον κατά τόν Ἁγιον Ἰωάννην τόν Χρυσόστοµον). Од 2004. године када је изабран за доцента, запослен је на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, где је наследио чувеног психијатра, академика др Владету Јеротића, на катедри Пастирске психологије. На Групи за катихетско и пастирско богословље, два пута је биран за доцента (2004, 2010) и једном за ванредног професора (2015), кад изводи наставу на предметима основних студија Пастирско богословље са психологијом и Теологија Новог завета, као и на другим предметима мастер и докторског студијског нивоа. На Групи за библијско богословље (2021) био изабран за редовног професора, из уже научне области Библистика.

Савет Републичке радиодифузне агенције (РРА) га је изабрао 29. јула 2008. за свог председника.

Председник је Фондације Привредник. У периоду у од 2008 – 2014. био је председник савета српског регулаторног тела за електронске медије, тада званог Републичка радиодифузна агенција .

У периоду 2010—2011. био је епископ војни, а затим координатор за сарадњу Српске Православне Цркве и Војске Србије.

На редовном мајском заседању 2014. године, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао је др Порфирија (Перића) за Митрополита Епархије загребачко–љубљанске; исте године 13. јула блаженопочивши патријарх Иринеј (Гавриловић) увео га је у митрополитски трон у храму Преображења Господњег у Загребу. Као Митрополит загребачко-љубљански радио је на духовној и материјалној обнови у Митрополији. Између осталог, завршио је обнову храма у манастиру Лепавина поред Крижеваца, једног од најстаријих духовних центара православног народа у Хрватској.

Објављени научни радови

1. „Монашка правила Јована Рајића“, у: Јован Рајић: Историчар, песник и црквени великодостојник, Зборник радова научног скупа Поводом 275-годишњице рођења и 200- годишњице смрти, Нови Сад, 4–5. октобар 2001, 119-124.
2. „Свети Сава и свети Владика Николај: двојица светитеља и равноапостолних просветитеља“, Летопис Матице српске 475.3 (2005), 375-379.
3. [приређено издање у сарадњи са I. Граорац, D. Обрадовић] Духовност и образовање: дијалог са делом Владете Јеротића: зборник радова са научног скупа одржаног 25. новембра 2005. године у САНУ – Огранак у Новом Саду, Београд: Арс Либри, Задужбина Владете Јеротића, 2008.
4. „Ἡ αγάπη ώς σύνδεσµος γινώσκοντος και γινωσκοµενου”, Пхилотхеос 11 (2011), 64-76.
5. [у коауторству са D. Каран] „Ἡ αναζήτηση τής σχεσεως τής έκκλησιαστικής ποιµαντικής µέ τήν ψυχολογία“, ΘΕΟΛΟΓΙΑ (2014), 247-267.
6. [у коаутроству са D. Каран] „Ό διάλογος τής έκκλησιαστικής ποιµαντηκής µε τήν ψυχολογία ώς έκφραση διακονίας τής ζωής του ανθρώπου“, Пхилотхеос 14 (2014), 311-330.
7. Лицем к Лицу. Библијско-пастирска промишљања о Богу, човеку и свету, Београд: Православни богословски факултет Универзитета у Београду – Институт за теолошка истраживања; Загреб: Митрополија загребачко–љубљанска, 2015.
8. [у коауторству са D. Радић], „Дијалектика ‘првога’ и ‘посљедњег’ Адама у антропологији Апостола Павла“, Богословска смотра 85 (2015), 1007–1025.
9. „Новозаветне основе пастирског богословља“, Богословље 1 (2015), 29-43.
10. [у коауторству са V. Таталовић] „Приповест Јовановог Јеванђеља о Васкрсењу Христовом (Јн 20–21)“, у: Српска теологија данас – Зборник радова научног скупа (Православни богословски факултет у Београду, 29-30. мај 2012), прир. Б. Шијаковић, Београд: Православни богословски факултет 2013, 11-22.
11. [у коауторству са D. Каран], „Пастирско присуство и деловање Цркве у српском народу током Првог светског рата“, у: Православни свет и Први светски рат – Зборник радова са међународног научног скупа (Православни богословски факултет у Београду, 5-6. октобра 2014), Београд 2014, 112-140.

Монографска публикација

1. Премудрост у Тајни сакривена: Огледи из Теологије апостола Павла, Београд: ПБФ 2020.

Приређена издања

1. Богословље и духовни живот Карловачке Митрополије у оквиру 800 година Аутокефалије Српске Православне Цркве, уред. V. Вукашиновић, П. Перић, Зборник радова са научног скупа (Београд – Нови Сад, 16-17. децембар 2019), Институт за Литургику и црквену уметност ПБФ УБ, Београд 2020. М36

Радови у научним часописима

1. „Православно поимање синодалности / саборности Цркве“, Богословска Смотра 86 (2016), 297-310. М24
2. „Светописемска ексегеза ин психологија: можности устварјалне синергије“, Богословни вестник 80 (2020), 63-71. М23
3. „Есхатологија апостола Павла: Посланице Солуњанимâ и Коринћанимâ“, Богословље 1 (2020), 21-34. М24
4. „Павлова теологија ’нове твари’“, Теолошки погледи LIII (1/2020), 19-34. М51 (Категорија часописа од водећег националног значаја према посебној одлуци Универзитета у Београду.)
5. „Библијски (хришћански) концепт мира“, Култура полиса 42 (2020), 25-35. М51
6. „Антропологија светог апостола Павла“, Зборник Матице српске за друштвене науке 174 (2/2020), 147-166. М24
7. „Појам µετάνοια у Старом и Новом Завету“, Единост ин диалог. Унитy анд Диалогуе 76 (2020), у штампи (потврда у прилогу). М24

Радови са међународних научних конференција

1. „Мемориа е пердоно: ла рицонциллиазоне тра и пополи огги“, Мисерицордиа е пердоно. Атти дел XXIII Цонвегно ецуменицо интерназионале ди спиритуалита ортодосса, (Босе, 9-12 септембре 2015), Едизиони Qиqајон, Цомунита ди Босе, 2016, 355-369. М31
2. „Из смрти у живот – Живот у Цркви као једини начин превазилажења страха од биолошке смрти“, Човјек и смрт. Теолошки, филозофски, биоетички и друштвени приступ, ур. I. Маркешић, Т. Матулић, Зборник радова са Знанствено-стручног скупа Човјек и смрт, Загреб, 2017, 105-115.М31
3. „Релатион бетwен Религион анд Сциенце: Ан Ортходоx Поинт оф Виеw“, у: Сциенце анд Религион: Сyнергy нот Скептицисм, ур. А. Курјак, Ф. А. Цхервенак, Јаyпее: Тхе Хеалтх Сциенцес публисхер, Неw Делхи-Лондон-Панама, 2018, 73-82.М31
4. „Павлово поимање праведности Божије у тумачењу Светог Јована Златоуста“, у: Свети Јован Златоуст данас, Зборник радова међународног научног богословског скупа „Свети Јован Златоуст данас“ (Источно Сарајево, 18-20. октобра 2018), Фоча, 2019, 27-44.М31
5. „Мисија Цркве у српском народу као плод аутокефалије”, у: Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве, том I (Историјски пут Српске Православне Цркве), ур. V. Пузовић, V. Таталовић, Београд: САС СПЦ, ПБФ, 2020, 49-56. М33

Радови са домаћих научних скупова

1. „Монашка правила Јована Рајића у контексту отпора унијаћењу у XVIII столећу у Карловачкој Митрополији“, Богословље и духовни живот Карловачке Митрополије у оквиру 800 година Аутокефалије Српске Православне Цркве, уред. V. Вукашиновић, П. Перић, Зборник радова са научног скупа (Београд – Нови Сад, 16-17. децембар 2019), Институт за Литургику и црквену уметност ПБФ УБ, Београд 2020, 135-145. М61
2. „Европска рецепција библијског сиромаштва“, у: Европа и хришћанске вредности: путеви библијске рецепције, прир. Н. Божовић/V. Таталовић, Београд: Библијски институт ПБФ, Конрад Аданауер Стифтунг, 2020, 137-148. М63

Извор

• „Гласник”, службени лист Српске Православне Цркве, година CI, фебруар 2021, број 2, стр. 60–64.

Вањске везе

Порфирије (патријарх српски) на Wикимедијиној остави

• Биографија епископа Порфирија
• Божићни интервју: Љубав изнад профита („Политика“, 6. јануар 2007)
• Епископ Порфирије уређује медијско небо Србије („Блиц“, 30. јул 2008)
• Инетрвју: Савремени човек је изгубио стид („Политика“, 30. мај 2010)
• Владика Порфирије биће изабран за првог војног епископа СПЦ („Прес“, 18. новембар 2010) Архивирано 2010-11-19 на Wаyбацк Мацхине-у
• Порфирије остао без титуле војног епископа („Ало“, 24. мај 2011) Архивирано 2011-05-27 на Wаyбацк Мацхине-у
• Биографија Архивирано 2021-07-13 на Wаyбацк Мацхине-у

п • р • у

Поглавари Српске православне цркве

Жичко-пећки архиепископи (1219-1337):
Свети Сава • Арсеније I Сремац • Свети Сава II • Данило I • Јоаникије I • Јевстатије I • Јаков • Јевстатије II • Свети Сава III • Никодим • Данило II • Јоаникије II
Пећки патријарси (1346-1463):
Јоаникије II • Сава IV • Јефрем • Спиридон • Данило III • Сава V • Данило IV • Кирило • Никон • Теофан • Никодим II • Арсеније II
Пећки патријарси (1557-1766):
Макарије Соколовић • Антоније Соколовић • Герасим Соколовић • Саватије Соколовић • Јеротеј Соколовић • Филип Соколовић • Јован • Пајсије Јањевац • Гаврило I Рајић • Максим Скопљанац • Арсеније III Црнојевић • Калиник I • Атанасије I • Мојсије Рајовић • Арсеније IV Јовановић • Јоаникије III Караџа • Атанасије II Гавриловић • Гаврило II Сарајевац • Гаврило III • Викентије Стефановић • Пајсије II Грк • Гаврило IV Грк • Кирило II • Василије Јовановић-Бркић • Калиник II Грк
Карловачки митрополити и патријарси (1690-1920):
Арсеније III Црнојевић • Исаија Ђаковић • Софроније Подгоричанин • Викентије Поповић • Мојсије Петровић • Вићентије Јовановић • Арсеније IV Јовановић • Исаија Антоновић • Павле Ненадовић • Јован Ђорђевић • Вићентије Јовановић Видак • Мојсије Путник • Стефан Стратимировић • Стефан Станковић • Јосиф Рајачић • Самуило Маширевић • Прокопије Ивачковић • Герман Анђелић • Георгије Бранковић • Лукијан Богдановић
Београдски митрополити (1831-1920):
Мелентије Павловић • Петар Јовановић • Михаило Јовановић • Теодосије Мраовић • Инокентије Павловић • Димитрије Павловић
Патријарси Српске православне цркве (1920- ):
Димитрије • Варнава • Гаврило (V) • Викентије (II) • Герман • Павле • Иринеј