Tiroidni hormon

Tiroidni hormoni, trijodotironin (T₃) i tiroksin (T₄), su na tirozinu bazirani hormoni koje proizvodi štitasta žlezda. Oni su prvenstveno odgovorni za regulaciju metabolizma. Jod je neophodan za proizvodnju T₃ i T₄. Nedostatak joda dovodi do njihove umanjene produkcije, uvećanja tiroidnog tkiva i dolazi do pojave bolesti poznate kao gušavost. Glavni oblik tiroidnog hormona u krvi je tiroksin (T₄), koji ima duži poluživot od T₃. Odnos T₄ i T₃ oslobođenih u krvi je oko 20 na 1. T₄ se konvertuje do aktivnog T₃ (tri do četiri puta potentnijeg od T₄) u ćelijama putem dejodinacije (5'-jodinaze). Daljom dekarboksilacijom i dejodinacijom se formiraju jodotironamin (T₁a) i tironamin (T₀a).

Tiroksin (T4, farmaceutski levotiroksin)	Trijodotironin (T3, farmaceutski liotironin)
Tiroksin (T4)	Trijodotironin (T3)

Cirkulacija i transport

Transport u plazmi

Najveći deo tiroidnog hormona koji cirkuliše u krvi je vezan za transportne proteine. Samo veoma mala frakcija cirkulišućeg hormona je slobodna (nevezana) i biološki aktivna, te stoga merenje koncentracije slobodnog tiroidnog hormona ima veliku dijagnostičku vrednost.

Tip	Procenat
vezan za TBG (globulin koji vezuje tiroksin)	70%
vezan za transtiretin (prealbumin koji vezuje tiroksin, TTR ili TBPA)	10-15%
paraalbumin	15-20%
nevezani T4 (fT4)	0.03%
nevezani T3 (fT3)	0.3%

Membranski transport

Tiroidni hormoni ne mogu da prolaze kroz ćelijske membrane putem pasivnog transporta poput drugih lipofilnih supstanci. Jod u o-poziciji pojačava kiselost fenolne OH-grupe, proizvodeći negativno naelektrisanje pri fiziološkom pH. Međutim, najmanje 10 različitih aktivnih, zavisnih od energije i genetički regulisanih jodotironinskih transportera je identifikovano kod ljudi. Oni osiguravaju viši nivo intracelularnog tiroidnog hormona od nivoa u krvi.^[1]

Intracelularni transport

Malo se zna o intraćelijskoj kinetici tiroidnih hormona. Nedavno je pokazano da kristalin CRYM vezuje 3,5,3′-trijodotironin in vivo.^[2]