From Wikipedia, the free encyclopedia
Вапити (лат. ) је врста преживара из породице јелена. Сродан је обичном јелену, од којег је већи, а због сличности се мислило да је његова подврста. Генетичким истраживањем[3] је утврђено да је то посебна врста. Највећа је врста јелена после лоса. Живи у шумама Северне Америке и источне Азије, а успешно је насељен у Аргентину и на Нови Зеланд.
Вапит Временски распон: | |
---|---|
Бик (мужјак) у Алберти, Канада | |
Крава (женка) са телетом у Вајомингу, САД | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Mammalia |
Ред: | Artiodactyla |
Породица: | Cervidae |
Потпородица: | Cervinae |
Род: | Cervus |
Врста: | C. canadensis |
Биномно име | |
Cervus canadensis (, 1777)[2] | |
Подврсте | |
| |
Бивши (бледо зелено) и садашњи (тамно зелени) природни опсези | |
Синоними | |
Разне подврсте |
До 17. века (у Европи зван „лос”) одавно је истребљен са Британских острва, а значење речи „” за говорнике енглеског језика постало је прилично неодређено, добивши значење слично „великом јелену” .[4] Људи са енглеског говорног подручја који су стигли у Северну Америку током европске колонизације Америке нису познавали са било које стране Атлантског океана, али су били упознати са мањим црвеним јеленом () на Британским острвима, те су сматрали да је већи северноамерички подсећа на још већег , и стога су га назвали „лос”.
Назив вапити потиче од речи шонске и криске речи , што значи „бела задњица”.[5] У Монголији постоји подврста вапита која се назива алтајски вапити (), позната и као алтајски марал.[6] Азијска подврста се понекад назива марал, али ово име се првенствено односи на каспијског јелена (), подврсту обичног јелена.
Према Оксфордском енглеском речнику, етимологија речи „“ је „опскурне историје“.[7] У класичној антици европски је био познат као стгрч. и лат. , што су речи вероватно позајмљене из германског језика или неког другог језика северне Европе.[7] До 8. века, током раног средњег века, мус је био познат као староенглески elch, elh, eolh, што је изведено из прагерманског: и вероватно је повезана са стнорд. .[7] Касније је врста постала позната у средњенглеском као , или , појављујући се у латинизираном облику , при чему је правопис позајмљен директно из лат. .[7][8] Имајући у виду да „није нормални фонетски представник” староенглеског , Оксфордски енглески речник изводи из средњевисоконемачког elch, што је проистекло из старовисоконемачког: .[7][4]
Амерички био је препознат као рођак јелена () из Европе, и стога је означен као „црвени јелен”.[9] Ричард Хаклуит је у свом Дискурсу о западној садњи из 1584. године поменуо изобилно присутног јелена на континенту (рани модерни енг. ).[9] Слично томе, Џон Смитов рад из 1616. године Опис Нове Енглеске спомиње јелене.[9] Сер Вилијам Талботов, енглески превод латинских Открића Џона Ледерера из 1672. године, такође је назвао врсту „црвени јелен”, али је у заградама напоменуо да су их „због њихове необичне величине неупућени људи неправилно назвали лосовима”.[9] Томас Џеферсонове Белешке о држави Вирџинија из 1785. и Дејвид Бејли Ворденов рад Статистички, политички и историјски извештај Сједињених Држава из 1816. користиле израз „црвени јелен“ за означавање .[9]
Припадници рода Cervus (и стога рани рођаци или могући преци лосова) први пут се појављују у фосилном запису пре 25 милиона година, током олигоцена у Евроазији, али се у северноамеричким фосилним записима појављују тек у раном миоцену.[10] Изумрли ирски лос () није био члан рода , већ највећи члан шире породице јелена () познат из фосилних записа.[11]
До недавно су се јелен и лос сматрали једном врстом, Cervus elaphus,[6][12] са преко десетак подврста. Међутим, митохондријске ДНК студије спроведене 2004. године на стотинама узорака подврста јелена, лосова и других врста јеленске породице снажно указују на то да би лосови или вапити требало да буду засебна врста, наиме Cervus canadensis.[3] ДНК докази потврђују да су лосови у ближем сродству са Торолдовим јеленом, те чак и са сика јеленом, него са јеленом.[3]
Лосови и јелени производе плодно потомство у заточеништву, а те две врсте су се слободно укрштале у новозеландском Националном парку Фјордланд. Укрштене животиње довеле су до нестанка готово свих чистокрвних лосова са тог подручја.[13] Кључне морфолошке одлике по којима се реазликују од су његове шире стражње мрље и рогови блеђих нијанси.[14]
Описане су бројне подврсте лосова, од којих шест из Северне Америке и четири из Азије, мада их неки таксономисти сматрају различитим екотиповима или пасминама исте врсте (прилагођени локалном окружењу кроз мање промене у изгледу и понашању). Популације се разликују по облику и величини рогова, величини тела, боји и понашању при парењу. ДНК истраживања евроазијске подврсте откриле су да се фенотипске варијације у развоју рогова, грива и мрља темеље на „климатским факторима животног стила”.[15] Од шест подврста лосова за које се зна да су у историјско доба настањивали Северну Америку, преостале су четири, укључујући Рузвелтову (), тулску (), манитобанску () и лосове Стеновитих планина ().[16] Подврсте источни лос () и меријамски лос () изумрле су пре најмање једног века.[17][18]
Четири подврсте описане у Азији укључују алтајске вапите () и тјеншанске вапите (). Две различите подврсте које се налазе у Кини, Монголији, Корејском полуострву[19] и Сибиру су манџурски вапити () и алашански вапити (). Манџурски вапити су тамнији и црвеније боје од осталих популација. Алашански вапити у северној централној Кини су најмања од свих подврста, има најсветлију боју и најмање је проучавана.[13]
Недавне ДНК студије указују на то да не постоје више од три или четири подврсте лосова. Сматра се да сви амерички облици, осим вероватно тулског и рузвелтовог лоса, припадају једној подврсти (). Чак су и сибирски лосови () мање-више идентични америчким облицима и стога могу припадати овој подврсти. Међутим, манџуријски вапити () јасно се разликују од сибирских облика, али се не разликују од алашанских вапити. Кинеске форме сичуански јелен, кансуански црвени јелен и тибетански црвени јелен такође припадају вапитима и не могу се разликовати једни од других помоћу митохондријске ДНК студија.[3] Ове кинеске подврсте се понекад третирају као посебна врста, наиме средњоазијски јелен (), који такође укључује кашмирског јелена.[20]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.