From Wikipedia, the free encyclopedia
Вуковарско-сремска жупанија (хрв. ) најисточнија је жупанија у Републици Хрватској.
Вуковарско-сремска жупанија | |
---|---|
Држава | Хрватска |
Админ. центар | Вуковар |
Жупан | Божо Галић (ХДЗ) |
Површина | 2.448 km2 |
— број ст. | 144.438 |
— густина ст. | 59 ст./km2 |
— | HR |
Позивни број | 032 |
Званични веб-сајт |
Обухвата подручје западног Срема и дела источне Славоније, односно у највећем делу простор западног дела некадашње угарске жупаније Срем, чије је седиште било у граду Вуковару, а која је 1918. године ушла у састав Краљевине Србије, касније Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Заузима простор од 2.448 km² на чијој се територији налази 26 општина и 5 градова. Према прелиминарним резултатима пописа из 2021. у жупанији је живело 144.438 становника.[1]
Граничи са Осјечко-барањском жупанијом на северу, Бродско-посавском жупанијом на западу, Босном и Херцеговином на југу, те Републиком Србијом на истоку.
После проглашења независности, у Хрватској је успостављена нова територијална организација формирањем већих административно-регионалних јединица — жупанија. До пописа становништва из 1991. Хрватска је била подељена на општине са већом површином од данашњих које су биле удружене у Заједнице општина. Подручје данашње Вуковарско-сремске жупаније обухвата подручја бивших општина Винковци, Вуковар и Жупања, осим насељеног места Клиса, које је после формирања нових градова и општина ушло у састав Града Осијека.
Простор Вуковарско-сремске жупаније има умерено континенталну климу. Лета су сунчана и топла, а зиме су хладне. Средња годишња температура креће се око 11 °C са средњим најтоплијим максимумом од 29,9 °C и средњим минимумом од 12,2 °C.
Према попису из 2011. у жупанији је живело 179.521 становника.
Попис 2011.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Хрвати | 142.135 | 79,17% | ||
Срби | 27.824 | 15,50% | ||
Албанци | 492 | 0,27% | ||
Аустријанци | 0 | 0% | ||
Бошњаци | 1.746 | 0,97% | ||
Бугари | 7 | 0,00% | ||
Власи | 0 | 0% | ||
Мађари | 1.696 | 0,94% | ||
Македонци | 100 | 0,06% | ||
Јевреји | 7 | 0,00% | ||
Италијани | 8 | 0,00% | ||
Немци | 137 | 0,08% | ||
Пољаци | 22 | 0,01% | ||
Роми | 253 | 0,14% | ||
Румуни | 27 | 0,02% | ||
Руси | 36 | 0,02% | ||
Русини | 1.427 | 0,79% | ||
Словаци | 1.185 | 0,66% | ||
Словенци | 65 | 0,04% | ||
Турци | 2 | 0,00% | ||
Украјинци | 419 | 0,23% | ||
Црногорци | 97 | 0,05% | ||
Чеси | 36 | 0,02% | ||
остали | 186 | 0,10% | ||
регионална припадност | 11 | 0,01% | ||
верска припадност | 396 | 0,22% | ||
нераспоређено | 13 | 0,01% | ||
неизјашњени | 952 | 0,53% | ||
непознато | 242 | 0,13% | ||
укупно: 179.521 |
година пописа | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
бр. становника | 204.768 | 231.241 | 223.919 | 217.115 | 193.224 | 166.956 | 152.472 | 139.340 | 127.417 | 129.754 | 125.569 | 117.918 | 104.801 | 101.029 | 86.768 |
Попис из 2001. | ||||
---|---|---|---|---|
Хрвати | 160.277 | |||
Срби | 31.664 | |||
Мађари | 2.047 | |||
Русини | 1.796 | |||
Словаци | 1.338 | |||
Остали | 7.646 |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.