Злата Бојовић

Злата Бојовић (Београд, 24. децембар 1939) српски је историчар књижевности, универзитетски професор^[1] и академик САНУ.^[2]

Злата Бојовић
Фотографије Злате Бојовић
Датум рођења	(1939-12-24)24. децембар 1939. (84 год.)
Место рођења	Београд, Краљевина Југославија
Поље	историја књижевности
Награде	Вукова награда

Биографија

Школовала се у Београду. После завршетка гимназије студирала је на групи за југословенску и светску књижевност на Филозофском (потом Филолошком) факултету између 1959. и 1963. године. Постдипломске студије завршила је 1965. одбранивши магистарски рад са темом Барокни песник Никола Бунић. Од 1966. до 1969. била је асистент у Институту за књижевност ; 1969/1970. боравила је 6 месеци на студијском усавршавању у Венецији.^[1] Исте године изабрана је за асистента на Филолошком факултету за предмет Књижевност од ренесансе до рационализма. Докторску тезу Барокни песник Петар Канавеловић одбранила је 1976^[1], у звање доцента изабрана је 1977, ванредног професора 1983, редовног професора 1988. Од 1987. до 1989. била је продекан Филолошког факултета, а од 1991. до 1995. управник Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима. Засновала је и од 1994. предаје предмет Увод у јужнословенске књижевне студије.

Уредник је часописа Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор и Братство; члан је уредништва часописа Књижевност и језик. Члан је управе Међународног славистичког центра. Основна област књижевноисторијског рада Злате Бојовић је књижевност у доба хуманизма и ренесансе и барока у Дубровнику и Далмацији.

За редовног члана САНУ изабрана је 8. новембра 2018. године.^[2]

Одабрана дела

• Бојовић, Злата (1980). Барокни песник Петар Канавеловић. Београд: САНУ.
• Бојовић, Злата (1990). Џиво Гундулић краљ илирске поезије. Београд: Научна књига.
• Бојовић, Злата (2003). Ренесанса и барок: Студије и чланци о дубровачкој књижевности. Београд: Народна књига.
• Бојовић, Злата (2014). Историја дубровачке књижевности. Београд: Српска књижевна задруга.
• Бојовић, Злата, ур. (2017). Дубровачка књижевност у српској историји књижевности: Речник проучавалаца. Београд: Филолошки факултет.
• Бојовић, Злата (2018). „Србија у хуманистичким Коментарима о мојем времену Луја (Лудовика) Цријевића Туберона”. Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности. 9. Деспотовац: Народна библиотека. стр. 185—195.
• Бојовић, Злата (2019). „Деспот Стефан Лазаревић у књижевној и народној традицији” (PDF). Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности. 10. Деспотовац: Народна библиотека. стр. 53—60. Архивирано из оригинала 28. 06. 2024. г. Приступљено 28. 06. 2024.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
• Бојовић, Злата (2021). „Деспот Стефан Лазаревић и његово доба у Љетопису црковном Андрије Змајевића” (PDF). Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности. 11. Деспотовац: Народна библиотека. стр. 9—19. Архивирано из оригинала 28. 06. 2024. г. Приступљено 28. 06. 2024.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
• Бојовић, Злата (2022). „Култ Немањића у дубровачким барокним биографијама и родословима” (PDF). Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности. 12. Деспотовац: Народна библиотека. стр. 9—17. Архивирано из оригинала 28. 06. 2024. г. Приступљено 28. 06. 2024.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
• Бојовић, Злата (2023). „Књижевно памћење српске средњовековне историје” (PDF). Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности. 13. Деспотовац: Народна библиотека. стр. 29—36. Архивирано из оригинала 28. 06. 2024. г. Приступљено 28. 06. 2024.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)

Награде и признања

• Награда „Златна српска књижевност”, 2010.
• Награда „Матија Бан”, 2013.
• Награда града Београда „Деспот Стефан Лазаревић”, за књигу Историја дубровачке књижевности, 2015.
• Награда „Печат времена”, за књигу Историја дубровачке књижевности, 2015.
• Вукова награда, за 2020.^[3]
• Ћирилична даровница, најзначајнија награда „Ћириличне баштине”, за изузетан допринос у очувању ћирилице и неговању српског језика и писма, Музеј ћирилице Рача - Бајина Башта, 2024.^[4]

Извори

1. „BOJOVIĆ, ZLATA”. eksikon.muzej-marindrzic.eu. Приступљено 26. 1. 2024.
2. „ЗЛАТА БОЈОВИЋ”. sanu.ac.rs. Приступљено 26. 1. 2024.
3. „Objavljena imena dobitnika Vukove nagrade”. N1. Приступљено 25. 2. 2021.
4. „Ћирилица је део наше духовне биографије”. Политика. Приступљено 1. 6. 2024.

Спољашње везе

• Биографија на сајту САНУ
• Биографија и библиографија Злате Бојовић
• Српска књига која је узнемирила Хрватски сабор („Политика“, 1. фебруар 2015)
• Четири епохе дубровачке књижевности („Политика“, 20. фебруар 2015)
• Међу Лавом и Дрокуном - интервју („Време“, 9. април 2015)
• У Дубровачкој републици штампарије су биле ћириличне („Политика“, 18. април 2015)
• ИСПУЊЕН ДУГ ПРЕМА МАТИЈИ БАНУ: Монумент књижевнику, дипломати, политичару јуче откривен на платоу испред зграде Општине Чукарица („Вечерње новости”, 13. мај 2022)