Качарево

Качарево је насељено место у граду Панчеву у Војводини. Према попису из 2022. било је 6.346 становника.^[1]

Качарево
Православна црква у Качареву
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски
Град	Панчево
Становништво
— 2022.	6.346
— густина	186/
Географске карактеристике
Координате	44° 57′ 57″ С; 20° 41′ 50″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	80
Површина	38,0 2
Качарево Качарево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	26212
Позивни број	013
Регистарска ознака

Историја

На месту данашњег Качарева, 1791. године је, према војним плановима, изградио цар Леополд II и у тадашње нове куће преселио је Немце, који су се почели досељавати 1792. године. Досељеници су били евангелисти, пореклом из Виртемберга, и назвали су село Franzfeld, по аустријском цару Францу II.^[2]. Године 1921. 97,7% становништва чинили су Немци.^[3] Од 1924. године до почетка Другог светског рата, место је носило име Краљевићево.^[4]

За време окупације 1941—1944, локалне немачке власти су вратиле име Францфелд. За време борби за ослобођење земље, једна совјетска оклопна јединица је 4. октобра 1944. године ушла у село. Два дана после доласка Совјета оснива се први народно-ослободилачки одбор, са задатком да обезбеди државне зграде и куће Немаца. У новембру месецу 1944. године, формирана је војна станица која је преузела сву власт у селу. Војска је од све земље у атару формирала пољопривредно добро, а покретну имовину је ставила под управу народног одбора. У априлу 1945. године, по наређењу војне станице, сво немачко становништво је смештено у логор на крају села. Војна станица је почела да врши припреме за долазак колониста. Конфисковала је сву немачку имовину и сместила у неколико магацина у селу, да би се када колонисти дођу та имовина њима поделила. Касније је село добило своје данашње име по народном хероју Светозару Качару (1914—1944), Светозарова мајка је колонизована из Босне у Качарево.^{[тражи се извор]}

По попису из 2011. године, већину становника села чине Срби који су се доселили из Босне, Баније, Лике и Далмације. Македонци чине 20% становништва, који су већином досељени из Поречја. Године 1971, Македонци су чинили 41% становништва.^{[тражи се извор]}

Од 1989. године у Качареву се сваке године, у Хали спортова, одржава сланинијада. Године 2020. године, је одржана по 33. пут.^[5]

Црква

Српска православна црквена општина у Качареву је формирана 1980. године. Пошто локацију у центру села није било могуће добити,донета је одлука да се у Качареву, у улици 4. октобра 43 купи плац за изградњу цркве. Благословом тадашњег епископа банатског Амфилохија, од 1985. године, служба се одвија у делу постојеће куће на локацији. За време службовања оца Мирослава Вујића, тадашњег пароха качаревачког, потекла је иницијатива за изградњу храма који ће бити посвећен Светој браћи Ћирилу и Методију. Епископ Амфилохије је 1989. године осветио темеље будућег храма, а наредне године је започета је изградња храма по пројекту архитекте Предрага Ристића, која је трајала пуних 15 година. Епископ банатски Никанор и епископ сремски Василије су 4. септембра 2005. године освештали новоподигнути храм и том приликом положили мошти Светог Саве Освећеног у часни престо храма.

Демографија

Према попису из 2002. било је 7.624 становника (према попису из 1991. било је 8.103 становника).

У насељу Качарево живи 6.084 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,8 година (38,1 код мушкараца и 39,3 код жена). У насељу има 2.411 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,16.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[6] Година Становника 1948. 5.044 1953. 5.899 1961. 7.792 1971. 8.088 1981. 8.309 1991. 8.103 7.857 2002. 7.624 8.009 2011. 7.100

Етнички састав према попису из 2002.‍[7]
Срби			5.042	66,13%
Македонци			1.467	19,24%
Југословени			322	4,22%
Црногорци			100	1,31%
Мађари			19	0,24%
Словаци			18	0,23%
Муслимани			14	0,18%
Хрвати			13	0,17%
Немци			9	0,11%
Румуни			4	0,05%
Бугари			3	0,03%
Чеси			1	0,01%
Словенци			1	0,01%
Руси			1	0,01%
Бошњаци			1	0,01%
непознато			244	3,20%

Становништво према полу и старости^[8]

	м			ж
?	11			15
80+	51			71
75—79	68			111
70—74	138			182
65—69	187			225
60—64	179			222
55—59	214			183
50—54	338			331
45—49	332			299
40—44	266			285
35—39	251			249
30—34	265			251
25—29	289			264
20—24	298			295
15—19	250			283
10—14	237			231
5—9	204			197
0—4	166			186
Просек :	38,1			39,3

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 974 1.185 1.898 2.072 2.291 2.350 2.411

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 359 551 492 593 244 127 35 4 4 2 3,16

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	3.137	927	1.983	155	65	7
Женски	3.266	673	1.985	492	103	13
УКУПНО	6.403	1.600	3.968	647	168	20

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.484	158	0	1	586
Женски	802	54	0	0	229
УКУПНО	2.286	212	0	1	815
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	19	136	133	14	129
Женски	8	14	133	28	21
УКУПНО	27	150	266	42	150
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	10	54	98	30	22
Женски	18	25	23	61	158
УКУПНО	28	79	121	91	180
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	22	0	0	72
Женски	13	2	0	15
УКУПНО	35	2	0	87

Становништво по делатностима које обавља

Галерија

• 
  Качарево
• 
  Разгледница из Качарева

Референце

1. Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011 – Старост и пол — Републички завод за статистику.
2. „” [Сертификат о оснивању Францфелда]. . јул 2004. Архивирано из оригинала 4. 4. 2023. г.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
3. "Време", 14. јун 1939
4. "Време", Београд 3. август 1924. године
5. Миришу, пробају, а слабо купују („Вечерње новости”, 14. фебруар 2019)
6. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
7. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
8. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

• Званична презентација месне заједнице Качарево — www.kacarevo.org.rs Архивирано на сајту (6. јануар 2020)
• Skola fudbala — Fudbalski klub "AS Kacarevo" — www.fc-as.org.rs
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Сателитска мапа ()
• Гугл сателитска мапа ()
• План насеља на мапи ()
• http://www.franzfelder.de/geschichte/gruendungsurkunde.htm