Крајишник (Сечањ)

Крајишник (мађ. , старо име , ) је насеље у општини Сечањ, у Средњобанатском управном округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 1.719 становника.

Крајишник
Парк у центру села, где се до 1940-их налазила католичка црква
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Средњобанатски
Општина	Сечањ
Становништво
— 2011.	1.719
— густина	39,9/
Географске карактеристике
Координате	45° 27′ 12″ С; 20° 43′ 28″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	58
Површина	43,0 2
Крајишник Крајишник на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	23231
Позивни број	023
Регистарска ознака

Историја

Године 1660. први пут се помиње Шупљаја, у попису прилога за Пећку патријаршију (објавио професор Светозар Матић у "Гласнику Историјског друштва у Новом Саду" из 1931. и 1932. године), који је назван "Свети катастиг монастира светије и велике цркве Патријархије Пекске". Забележено је да су пописивачи који су купили добровољне прилоге и који су одсели код кнеза Боже у Итебеју, том приликом записали: "Шуплаја 1660 Приде к нам Радона и други Радона, Акимов брат, и принесоше от села 7 арђслан.". (Бранко Атлагић "Крајишник некад и сад" 1995. године).

Потом се помиње, под именом Stephansfeld,Szent István,Istvánáza 1796. године.Stephansfeld 1849 godine.Istvánfõlde. Шупљаја 1922. године. Насеље је основао Загребачки каптол 1796. на пољу «шупље» у Јашатомићком (модошком) срезу насељавањем Немаца из Нове Пећи, Грапца и других торонталских општина и 106 сесијаша и 75 надничара чинили почетак.

За исте основана је 1797. парохија и подигнута црква посвећена Св. Стефану и отуда име Стефанфелд. 1873. Шупљаја је добила пошту. 1892. бушен је први артески бунар.^[1]

Село се први пут помиње, под именом Шупљаја, у катастигу (попису дародаваца) пећке патријаршије 1660. године^[2]. Село је тада, као и данас, било насељено Србима. Крајем осамнаестог века, Марија Терезија, желећи да изврши што већу германизацију ових области, насељава у Банат немачке колонисте. Они мењају име села у Стефансфелд. У периодима када је овај део Баната био под јурисдикцијом Пеште, коришћена је и мађарска варијанта Иштванфелд. Након слома Аустроугарске и присаједињења Војводине Краљевини Србији, 1918. године, нове власти враћају стари српски назив Шупљаја. Након капитулације краљевине Југославије 1941. године, и присаједињења Баната Трећем рајху, немачки окупатори поново мењају име и враћају немачки назив Стефансфелд. Капитулацијом Хитлерове Немачке, немачко становништво се расељава, а Срби из околних села враћају назив Шупљаја, који убрзо по досељењу, колонисти из Босанске Крајине, Баније, Кордуна и Лике поново мењају, и желећи да их назив села подсећа на постојбину, дају му садашње име Крајишник.

Демографија

Кретање броја становника:

• 1869: 2.329
• 1900: 2.344
• 1910: 2.445

У насељу Крајишник живи 1825 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,5 година (40,3 код мушкараца и 44,6 код жена). У насељу има 869 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,58 (попис 2002).

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[3] Година Становника 1948. 3.926 1953. 3.733 1961. 3.357 1971. 2.712 1981. 2.495 1991. 2.428 2.397 2002. 2.241 2.341

Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби			2.058	91,83%
Роми			92	4,10%
Југословени			16	0,71%
Мађари			12	0,53%
Црногорци			5	0,22%
Румуни			4	0,17%
Хрвати			3	0,13%
Македонци			2	0,08%
Немци			1	0,04%
Муслимани			1	0,04%
Бугари			1	0,04%
Бошњаци			1	0,04%
непознато			2	0,08%

Становништво према полу и старости^[5]

	м			ж
?	6			2
80+	16			35
75—79	26			67
70—74	62			93
65—69	78			106
60—64	69			73
55—59	41			48
50—54	90			75
45—49	98			103
40—44	85			66
35—39	61			89
30—34	58			60
25—29	55			60
20—24	85			55
15—19	83			73
10—14	69			52
5—9	64			62
0—4	34			42
Просек :	40,3			44,6

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 654 685 789 771 777 815 869

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 222 253 149 177 54 10 4 0 0 0 2,58

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	913	283	570	46	14	0
Женски	1.005	182	569	227	24	3
УКУПНО	1.918	465	1.139	273	38	3

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	399	191	3	1	112
Женски	259	55	0	0	108
УКУПНО	658	246	3	1	220
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	3	8	19	12	23
Женски	2	3	22	11	4
УКУПНО	5	11	41	23	27
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	2	8	5	3
Женски	3	2	4	18	21
УКУПНО	4	4	12	23	24
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	6
Женски	3	0	0	3
УКУПНО	5	0	0	9

Становништво по делатностима које обавља

Референце

1. Monografija Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер, библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
2. Монографија „Крајишник некад и сад“, Бранко Атлагић
3. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
4. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
5. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Сателитска мапа ()^{[мртва веза]}
• Гугл сателитска мапа ()
• План насеља на мапи ()
• Најурили газду из села („Вечерње новости“, 30. март 2011)