Општина Сечањ

Општина Сечањ је општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Средњобанатски управни округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 523 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 48.995 ha, а на шумску 196 ).

Општина Сечањ
Центар Сечња
Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Средњобанатски управни округ
Седиште	Сечањ
Становништво
— 2022.	10.544
Географске карактеристике
Временска зона	(), лети ()
Површина	523 2
Остали подаци
Председник општине	Небојша Мељанац (СНС) ()
Веб-сајт

Седиште општине је насеље Сечањ. Општина Сечањ се састоји од 11 насеља. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 10.544 становника^[1] По подацима из 2004. природни прираштај је износио -10,8‰, а број запослених у општини износи 2.691 људи. У општини се налази 11 основних и 3 средње школе.

Географија

У средњем делу Баната, на десној обали Тамиша, 32 источно од Зрењанина, простире се општина Сечањ са селима:

• Банатска Дубица,
• Бока,
• Бусење,
• Јарковац,
• Јаша Томић,
• Конак,
• Крајишник,
• Неузина,
• Сечањ,
• Сутјеска и
• Шурјан.

Мапа општине Сечањ

Демографија

Попис 2002.

Национални састав општине према попису из 2002. године:

• Срби - 11.607 (70,87%)
• Мађари - 2.068 (12,63%)
• Румуни - 642 (3,92%)
• Роми - 609 (3,72%)
• Југословени - 266 (1,62%)
• Хрвати - 148 (0,9%)
• Бугари - 114 (0,7%)

Ту су још и Македонци и остали.

Попис 2011.

Етнички састав према попису из 2011.[2]‍
Срби			9.195	69,31%
Мађари			1.691	12,75%
Роми			714	5,38%
Румуни			566	4,27%
Хрвати			113	0,85%
Бугари			87	0,66%
Словаци			52	0,39%
Југословени			50	0,38%
Македонци			39	0,29%
Немци			39	0,29%
Црногорци			24	0,18%
Руси			12	0,09%
Горанци			11	0,08%
Муслимани			11	0,08%
Словенци			7	0,05%
Албанци			4	0,03%
Буњевци			3	0,02%
Украјинци			2	0,02%
Власи			1	0,01%
Русини			1	0,01%
остали			9	0,07%
Регионална припадност			150	1,13%
неизјашњени			439	3,31%
непознато			47	0,35%
укупно: 13.267

Села са већинским српским становништвом су Банатска Дубица, Бока, Јарковац, Јаша Томић, Крајишник, Сечањ и Сутјеска.

Ово су села у којима живе још и Мађари, Роми, Румуни, Хрвати, Бугари, Македонци и остали.

Бусење има већинско мађарско становништво. Конак, Неузина и Шурјан имају за становништво Србе, Хрвате, Мађаре, Немце и остале.

Историја

Већа насељавања у овом крају настају истеривањем Турака из Баната, у 18. и 19. веку. Већину становника чинили су Немци, који су се после Другог светског рата иселили, а колонизовало се становништво из Босне и Херцеговине и других крајева. 22. јуна 2018. године потписан је споразум о сарадњи и братимљењу између града Азова (Руска Федерација) и општине Сечањ.^[3]

Култура

У неким местима ове општине сачуване су уметничке вредности у сликарским радовима Константина Данила и Стевана Алексића (Јарковац). У Јаши Томићу (некада Модош) налази се и музејска збирка с археолошким и етнолошким материјалом, као и стара црква (1746), обновљена 1906. године.

Службени језик

На подручју целе општине Сечањ у равноправној службеној употреби су формално српски језик (ћирилично писмо), мађарски језик и румунски језик^[4], док је употреба латиничног писма које је раније такође било службено, укинута између 2009.^[5] и 2014. године^[6].

Привреда

Развијени су пољопривреда, трговина и саобраћај. У овом крају 1959. године почело је истраживање и експлоатација нафте и гаса.

Познате личности

• Момир Рнић, рукометаш