Лалић

Лалић (слч. , мађ. ) село је у општини Оџаци, Западнобачком округу, Војводина, Србија. Село Лалић одржава посебне везе са општином Мошовце у Словачкој. Према попису из 2022. било је 1085 становника.

Лалић
Православна црква у селу
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Западнобачки
Општина	Оџаци
Становништво
— 2011.	1343
— густина	38/
Географске карактеристике
Координате	45° 31′ 07″ С; 19° 21′ 29″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	86
Површина	35,6 2
Лалић Лалић на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	25234
Позивни број	025
Регистарска ознака

Овде се налази ФК Панонија Лалић.

Историја

У време Терезијанске и Јозефијанске колонизације првих три стотине српских и словачких породица у периоду од 1760. до 1790. године населили су коморско добро Пустару Лалић. Прва општинска управа формирана је 1761. године 1764. уписан је први новорођени Штрбачки Василије и први венчани Стеван Деспотов. Радно способно и верско толерантно становништво је населило просторе Лалића. Срби и Словаци су се лако уклопили у заједнички живот. Прво насеље није се налазило на садашњем месту, а напуштено је зато што су се куће због мочварног земљишта срушиле. Лалић се први пут спомиње као село Срба слободних сељака 1769. године. Они су се доселили под вођством Арсенија III Чарнојевића. 1788. године у лалић су дошли и први Словаци. Они су првобитно били колонизовани у Банату, али су одатле склонили због сталних турских напада. Друга знатно већа група Словака стигла је 1780. из Словачке, околина Татре, и то из Пештанске, Звоњенске, Гемерске и Њитрањске жупаније. Према запису из 1834. на зиду православне цркве тада је у селу било 1606 становника. Број становника се споро повећавао како због исељавања на друга места тако и због епидемија и поплава. За време велике епидемије колере 1836. године умрло је преко 900 лица, а међу њима и поп. Када би се Дунав излио вода би у атарима остала скоро годину дана. Многе куће су се од влаге срушиле а кроз село се ишло чамцем. После поплаве дошла је епидемија колере. У једној од епидемија умрло је стотине Словака, а ниједан Србин. Предање каже да су Срби нешто себи кували и јели и тако се спасли, а можда је то само неки природни фактор или можда стечени имунитет. 1873. доселило се и 15 јеврејских породица. Сем њих било је и нешто Мађара и Немаца. Уз цркве и школе је био везан сав културни и просветни живот. Словачка евангелистичка црква грађена је од 1848. до 1852. године. Уз српску цркву ради српска школа. Српска црква са лепим олтаром и барокним звоником саграђена је 1834. Према попису из 1900. Лалић је имао 2.530 становника и 465 кућних бројева.

Демографија

Кретање броја становника:

• 1834: 1.606
• 1900: 2.530

Према попису из 2011. било је 1343 становника (према попису из 2002. било је 1646 становника). У насељу има 563 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,38.

У насељу Лалић 2002. живело је 1335 пунолетних становника, а просечна старост становништва износила је 41,6 година (39,8 код мушкараца и 43,3 код жена).

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња четири пописа примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[1] Година Становника 1948. 2.365 1953. 2.351 1961. 2.351 1971. 2.125 1981. 1.859 1991. 1.699 1.649 2002. 1.646 1.702 2011. 1.343 1.423

Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Словаци			796	48,35%
Срби			702	42,64%
Русини			27	1,64%
Југословени			21	1,27%
Роми			15	0,91%
Украјинци			12	0,72%
Хрвати			4	0,24%
Црногорци			2	0,12%
Мађари			2	0,12%
Муслимани			1	0,06%
Македонци			1	0,06%
непознато			2	0,12%

Становништво према полу и старости^[3]

	м			ж
?	2			6
80+	22			34
75—79	17			47
70—74	28			58
65—69	53			55
60—64	40			52
55—59	49			41
50—54	52			63
45—49	74			56
40—44	74			49
35—39	51			67
30—34	53			55
25—29	37			42
20—24	61			49
15—19	55			66
10—14	41			54
5—9	45			40
0—4	37			21
Просек :	39,8			43,3

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 668 700 750 727 705 640 667

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 184 205 124 117 22 11 2 1 0 1 2,47

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	668	195	410	38	22	3
Женски	740	143	409	160	28	0
УКУПНО	1.408	338	819	198	50	3

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	302	170	0	0	52
Женски	178	84	0	0	22
УКУПНО	480	254	0	0	74
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	7	9	6	15
Женски	0	1	24	2	2
УКУПНО	1	8	33	8	17
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	2	11	7	2
Женски	2	1	4	12	16
УКУПНО	4	3	15	19	18
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	4	0	0	14
Женски	3	0	0	5
УКУПНО	7	0	0	19

Становништво по делатностима које обавља

Референце

1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Сателитска мапа ()^{[мртва веза]}
• Гугл сателитска мапа ()
• План насеља на мапи ()