Леополд III од Белгије
From Wikipedia, the free encyclopedia
Леополд III од Белгије (фр. , хол. , ; Брисел, 3. новембар 1901 — Воливе Сен Ламбер, 25. септембар 1983) је био краљ Белгије од 1934. до 1951. године.[1][2]
Леополд III од Белгије | |
---|---|
Датум рођења | (1901-11-03)3. новембар 1901. |
Место рођења | Брисел, Белгија |
Датум смрти | 25. септембар 1983.(1983-09-25) (81 год.) |
Место смрти | Воливе Сен Ламбер, Белгија |
Супружник | Astrid of Sweden, Lilian, Princess of Réthy |
Потомство | Жозефина Шарлота од Белгије, Бодуен I од Белгије, Алберт II од Белгије, Alexander of Belgium, Marie-Christine of Belgium, Maria-Esméralda of Belgium, Ingeborg Verdun |
Родитељи | Алберт I од Белгије Елизабета Баварска |
Династија | Сакс-Кобург и Гота |
Претходник | Алберт I од Белгије |
Наследник | Бодуен I од Белгије |
Постао је краљ после смрти свога оца, краља Алберта I, у алпинистичкој несрећи. После немачке окупације Белгије у Другом светском рату 1940. одбио је да оде у избеглиштво са белгијском владом. Немци су га интернирали у дворац Лакен, а 1944. су га са целом породицом пребацили у Немачку, па у Аустрију. Ослобођен је маја 1945. После рата, Парламент га је оптужио да се за време рата понашао равнодушно према окупаторима. Потсткнути народним протестом, посланици су га прогласили недостојним да буде краљ. Живео је у егзилу у Швајцарској од 1945—1950, када је референдумом одлучено да му се дозволи повратак. Криза краљевине се наставила. Против краља су били радници левичари из индустријске Валоније.[3]
Краљ је абдицирао 16. јула 1951. у корист двадесетогодишњег сина Бодуена, који је постао краљ Бодуен I. Леополд је утицао на владање свога сина све до његове женидбе 1960. После тога живео је у дворцу Аржентеј бавећи се науком и путовањима.[4]