Алберт I од Белгије
краљ Белгије (1909—34) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Алберт I од Белгије (фр. , ; Брисел, 8. април 1875 — Намир, 17. фебруар 1934) био је трећи краљ Белгије. Владао је од 1909. до 1934.[1]
Алберт I од Белгије | |
---|---|
Датум рођења | (1875-04-08)8. април 1875. |
Место рођења | Брисел, Белгија |
Датум смрти | 17. фебруар 1934.(1934-02-17) (58 год.) |
Место смрти | Намир, Белгија |
Супружник | Елизабета Баварска |
Потомство | Леополд III од Белгије, Charles, Count of Flanders, Marie José of Belgium |
Родитељи | Филип, гроф од Фландрије Марија од Хоенцолерн-Сигмарингена |
Династија | Сакс-Кобург и Гота |
Период | 1909—1934. |
Претходник | Леополд II од Белгије |
Наследник | Леополд III од Белгије |
Оженио се 2. октобра 1900. војвоткињом Елизабетом од Баварске. Живот су провели као веома блиски супружници, који су годинама размењивали љубавна писма. Обоје су били интелектуалци, пријатељи познатих научника, филозофа и уметника. Били су омиљени међу поданицима, за разлику од претходника, краља Леополда II. Имали су два сина и једну кћи. Краљ је био побожни римокатолик.
Одбио је да дозволи пролаз немачких трупа кроз Белгију, стриктно се држећи белгијске неутралности у предвечерје Првог светског рата. Када су Немци окупирали готово целу Белгију, краљ је предводио своју војску у избеглиштву. Краљица је радила као медицинска сестра. Покушао је да тајно склопи сепаратни мир са Немачком, уз повратак на стање пре рата, али ова иницијатива није успела. На крају рата, тријумфално се са породицом вратио у Брисел. Носилац је одликоваља Краљевски орден Карађорђеве звезде. [2] Погинуо је несрећним случајем планинарећи у Арденима, близу Намира, 1934. Наследио га је син, краљ Леополд III од Белгије. Србија му је доделила Орден Таковског крста.[3]