Обровац

За друге употребе, погледајте Обровац (вишезначна одредница).

Обровац је градић у Хрватској, у Задарској жупанији. Према резултатима пописа становништва из 2011. године, Обровац је имао 996 становника, а укупно градско подручје је имало 4.323 становника.^[1]

Обровац
Обровац
Грб
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Задарска
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	996
Агломерација (2011.)	4.323
Географске карактеристике
Координате	44° 12′ 02″ С; 15° 40′ 53″ И
Временска зона	(), лети ()
Обровац Обровац на карти Хрватске
Остали подаци
Градоначелник	Анте Жупан (ХДЗ)
Поштански број	23450
Позивни број	+385 23
Регистарска ознака
Веб-сајт
www.obrovac.hr

Географија

Мост преко Зрмање

Обровац се налази на реци Зрмањи, 12 км од њеног ушћа у море. Развио се на раскршћу путева подно планинских прелаза из Лике у Далмацију, као средиште Буковице. Његов саобраћајни значај је знатно опао изградњом ауто-пута Загреб – Сплит.

Насеља

На подручју града Обровца налазе се следећа насеља: Жегар (Богатник, Каштел Жегарски, Комазеци, Надвода), Билишане, Голубић, Горњи Карин, Крупа, Крушево, Мушковци, Обровац и Зеленград.

Историја

• 1337. — Први спомен Обровца у писаним исправама;
• 1527. — Обровац заузимају Турци;
• 1647. — Обровачку тврђаву и насеље подно ње заузимају и разарају Млечани под командом заповедника Фоскола;
• 1687. — Сердар Стојан Јанковић трајно протерује Турке из Обровца;
• 1838. — зидинама опасана варошица на реци Зрмањи, са 43 дома и 287 становника^[2];
• 1848. — Обровачка општина, као прва међу далматинским општинама, упућује захтев Бану Јелачићу за сједињењем Далмације и Хрватске;
• Од 1991. до 1995. налазио се у Републици Српској Крајини. Током агресије на РСК, 5. августа 1995. године хрватска војска заузела је Обровац протерујући већинско српско становништво у граду и околини.

Привреда

У доба Краљевине СХС становништво Обровца бавило се углавном трговином (вино, дрва, жито).^[3] Постојала је и паробродска линија Сушак-Паг-Обровац.^[3] Власти Социјалистичке републике Хрватске су јула 1970. године почеле изградњу фабрике глинице Јадрал у Обровцу, због налазишта боксита. Изградњу фабрике "Јадрал" суфинансирала је Немачка Демократска Република.^[4] Фабрика која је требало да производи алуминијум је завршена 1977. године. Међутим, ова инвестиција је постала парадигма промашених инвестиција у СР Хрватској и СФРЈ. Фабрика глинице Јадрал је затворена већ 1981. године.^[5]

• Елан — творница чамаца
• Реверзибилна хидроелектрана „Велебит“

Споменици и знаменитости

• Манастир Крупа
• Утврђење хрватских племића Курјаковића у Обровцу
• Жупна црква Светог Јосипа у Обровцу
• Православна црква Свете Тројице у Обровцу

Образовање

• Основна школа Обровац с подручним школама у Горњем Карину и Крушеву
• Средња школа Обровац

Становништво

Главни чланак: Попис становништва у СФРЈ 1991: Обровац

Према попису становништва из 2001. године, Обровац је имао 1.055 становника.

Град Обровац

Број становника по пописима

година пописа	2011.	2001.	1991.	1981.	1971.	1961.	1953.	1948.	1931.	1921.	1910.	1900.	1890.	1880.	1869.	1857.
бр. становника	4.323	3.387	9.069	9.576	10.321	10.185	9.696	9.116	10.092	9.027	9.814	8.751	7.408	7.207	6.814	6.186

• напомене:

Настао из старе општине Обровац. Од 1857. до 1931. садржи део података града Бенковца, а део података од 1880. до 1910. садржан је у граду Бенковцу.

Обровац (насељено место)

Број становника по пописима

година пописа	2011.	2001.	1991.	1981.	1971.	1961.	1953.	1948.	1931.	1921.	1910.	1900.	1890.	1880.	1869.	1857.
бр. становника	996	1.055	1.660	1.457	1.187	532	306	302	508	418	461	401	410	463	403	341

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Обровац је имало 1.660 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби			1.253	75,48%
Хрвати			285	17,16%
Југословени			40	2,40%
Албанци			15	0,90%
Црногорци			13	0,78%
Мађари			7	0,42%
Муслимани			7	0,42%
Македонци			5	0,30%
Словенци			2	0,12%
Чеси			1	0,06%
остали			1	0,06%
неопредељени			25	1,50%
непознато			6	0,36%
укупно: 1.660

Попис 2011.

На попису становништва 2011. године у граду Обровцу, укупно је пописано 4.323 становника, следећег националног састава:

Попис 2011.‍
Хрвати			2.841	65,72%
Срби			1.359	31,44%
остали			123	2,84%
укупно: 4.323

Познате личности

• Обрад Зелић, српски стоматолог и професор Београдског универзитета
• Сергије Урукало, српски народни посланик и свештеник

Референце

1. „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 17. 4. 2013.
2. "Сербскиј народниј лист", Будим 1839. године
3. С. Станојевић, Народна енциклопедија СХС (Н-Р), Загреб 1928, стр. 170
4. Arhiv Slobodne Dalmacije - digitalni arhiv tiskanih izdanja Slobodne Dalmacije
5. Kako je Tvornica glinice Jadral umjesto uspjeha donijela propast Obrovcu, tamo niti jedan projekt više nije uspio, čak i sanacija bazena s lužinom! > Zadarski

Литература

• Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske.
• Десница, Бошко (1991). Стојан Јанковић и ускочка Далмација: Изабрани радови. Београд: Српска књижевна задруга.
• Јачов, Марко (1984). Венеција и Срби у Далмацији у XVIII веку. Београд: Историјски институт САНУ.
• Јачов, Марко (1990). Срби у млетачко-турским ратовима у XVII веку. Земун: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.
• Станојевић, Глигор (1970). Југословенске земље у млетачко-турским ратовима XVI-XVIII вијека. Београд: Историјски институт.
• ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе

• Тромеђа: Обровац Архивирано на сајту (4. март 2016)
• Путокази: Обровац (Бањалучка хроника 9. септембар 2018) на сајту Јутјуб