From Wikipedia, the free encyclopedia
Српско национално вијеће (СНВ) је било политичко тело Срба у Хрватској, које је основано 25. јула 1990. године на великом народном сабору у Србу, а конституисано је 31. јула на заседању у Книну. У састав СНВ улазили су: српски заступници у Сабору Републике Хрватске, председници српских општина у Хрватској и председници српских политичких странака у Хрватској. За председника СНВ изабран је Милан Бабић, тадашњи председник Скупштине Општине Книн и потпредседник Српске демократске странке. Током 1990. и 1991. године, СНВ је имало истакнуту улогу у политичком животу српског народа у тадашњој југословенској федералној јединици Хрватској. Залагало се за равноправност, конститутивности и аутономију Срба у Хрватској у случају останка Хрватске у саставу Југославије, односно за остваривање права на самоопредељење и останак тамошњих српских области у саставу Југославије у случају сецесије Хрватске.[1][2][3]
Потреба за стварањем ширег политичког тела које би окупило представнике српског народа у Хрватској јавила се као одговор на све израженију сецесионистичку политику нових хрватских власти у односу на Југославију, што је дошло до пуног изражаја након победе Хрватске демократске заједнице на првим вишестраначким изборима у Хрватској, одржаним у пролеће 1990. године. Када је режим Фрање Туђмана најавио спровођење уставне реформе која је садржала елементе сецесионистичке политике у односу на Југославију, представници српског народа су покренули иницијативу за шире политичко организовање Срба у Хрватској, а ту ницијативу су предводили челници Српске демократске странке у Хрватској, чији је председник био Јован Рашковић. Стога је сазван велики народни сабору у Србу који је заказан за 25. јул, а тај датум је изабран због тога што су хрватске власти одлучиле да управо тога дана буде извршено проглашење спорних амандмана на Устав Републике Хрватске, што је и учињено на заседању Сабора Републике Хрватске у Загребу, али без присуства већине српских заступника који су тога дана учествовали у раду великог народног сабора у Србу.[1][2][3]
На сабору у Србу били су окупљени бројни представници српског политичког, привредног, културног и црквеног живота са подручја тадашње југословенске федералне јединице Хрватске, који су том приликом усвојили Декларацију о суверености и аутономији српског народа у којој су формулисани ставови о суверенитету, аутономији и конститутивности Срба у Хрватској и очувању Југославије као заједничке државе. Ради остваривања прокламованих циљева, формирана су и два посебна политичка тела: Српски сабор (представничко тело) и Српско национално вијеће (извршно тело).[4]
Непосредно по одржавању сабора у Србу, новоизабрано Српско национално вијеће је 31. јула одржало своју конститутивну седницу у Книну, на којој је донета одлука о организовању референдума о аутономији Срба у Хрватској, који је спроведен у периоду од 19. августа до 2. септембра.[5] Пошто је резултат референдума био потврдан, СНВ је 30. септембра 1990. године донело одлуку да се приступи остварењу пуне политичке и територијалне аутономије српског народа у Хрватској, након чега су отпочеле припреме за прерастање тадашње Заједнице општина Сјеверне Далмације и Лике (ЗОСДЛ) у српску аутономну област. То је реализовано 21. децембра 1990. године, када је ЗОСДЛ трансформисана у Српску Аутономну Област Крајину.[6]
Заједничком одлуком Српског националног вијећа и Извршног вијећа САО Крајине од 28. фебруара 1991. године, усвојена је Резолуција о раздруживању Републике Хрватске и САО Крајине, чиме је САО Крајина иступила из састава Хрватске, остајући у саставу Југославије као посебан политички ентитет.[7]
Недуго потом, Извршно вијеће САО Крајине је 1. априла (1991) без сазивања крајинске Скупштине и без ширих политичких консултација са Српским националним вијећем и званичним Београдом донело одлуку којом се проглашава уједињење САО Крајине са Републиком Србијом,[8] чиме је отворена криза у односима између Книна и Београда, а такође су до изражаја дошла и разна неслагања унутар СНВ. Након прерастања Извршног вијећа у Владу САО Крајине,[9] на челу са Миланом Бабићем као председникаом Владе (29. мај 1991. године) значај СНВ је почео да опада, на шта су се надовезале и дубље политичке поделе између Бабића и Рашковића, услед чега је рад СНВ временом замро.
Српско национално вијеће (1990-1991) | |||
---|---|---|---|
име и презиме | дужност | представља | слика |
др Милан Бабић | председник | председник СО Книн | |
Давид Растовић | потпредседник | председник СО Доњи Лапац | |
др Јован Рашковић | члан | председник СДС | |
мр Миле Дакић | члан | председник ЈСДС | |
Јован Опачић | члан | саборски заступник из Книна | |
др Душан Зеленбаба | члан | саборски заступник из Книна | |
Радослав Тањга | члан | саборски заступник из Книна | |
Ратко Личина | члан | саборски заступник из Грачаца | |
Душан Ергарац | члан | саборски заступник из Доњег Лапца | |
Војислав Лукић | члан | председник СО Грачац | |
Сергеј Веселиновић | члан | председник СО Обровац | |
Здравко Зечевић | члан | председник СО Бенковац | |
Велибор Матијашевић | члан | председник СО Глина | |
парох Вељко Босанац | члан | представник СПЦ | |
Душан Вјештица | секретар |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.