2. септембар

2. септембар (2.9.) је 245. дан у години по грегоријанском календару (246. у преступној години). До краја године има још 120 дана.

Догађаји

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

• 31. п. н. е. — У великој поморској бици код Акцијума у Јонском мору Октавијан је победио флоту римског војсковође Марка Антонија и египатске краљице Клеопатре. Победа је омогућила Октавијану освајање Египта и претварање Римске републике у царство.
• 1666 — У пожару који је четири дана харао Лондоном, ватрена стихија је готово уништила град. Страдале су многе грађевине међу којима и катедрала Светог Павла.
• 1752 — На основу одлуке британског парламента, у Уједињеном Краљевству и њеним колонијама Јулијански календар замењен је Грегоријанским. Други септембар био је последњи дан по Јулијанском календару.
• 1807 — Британска Краљевска морнарица је бомбардовала Копенхаген како би спречила Наполеона Бонапарту да против Британаца употреби данску флоту.
• 1829 — Склопљен је Једренски мир између Русије и Османског царства, којим су се Турци обавезали да Србији врате шест нахија ослобођених у Првом српском устанку и да признају аутономију Грчке.
• 1866 — На Криту је избила побуна против Турака и проглашено је укидање турске власти и уједињење са Грчком, али је аутономија успостављена тек 1897. уз интервенцију европских сила, а Лондонским споразумом 1913. Крит је постао део Грчке.
• 1872 — У Хагу је почео Пети конгрес Прве интернационале на којем је одлучено да се седиште Интернационале премести у САД, где су постојали услови легалног деловања.
• 1895 — Завршава се шаховски турнир у Хејстингсу победом Пилсберија.
• 1898 — У бици код Омдурмана англо-египатске трупе под командом Хорација Киченера победиле су војску махдиста, после чега су Британци заузели све стратешке кључне положаје у Судану.
• 1945 — Јапан је на америчком броду Мисури, у Токијском заливу, потписао капитулацију чиме је и званично завршен Други свјетски рат.
• 1989 — Током демонстрација против апартхејда у Кејптауну, у Јужној Африци, полиција је ухапсила више од 400 демонстраната.
• 1990 — Завршено одржавање референдума о аутономији Срба у Хрватској.
• 1996 —
  • Влада Филипина је потписала мировни уговор са муслиманским побуњеницима, после 24-годишњег грађанског рата на јужном острву Минданао, током којег је погинуло 125.000 људи.
  • Лидери три опозиционе партије. Српског покрета обнове, Демократске странке и Грађанског савеза Србије, потписали су у Београду споразум о формирању коалиције „Заједно「, која је однела победу на локалним изборима у новембру, чиме је уздрмана дотада неприкосновена власт Слободана Милошевића.

Рођења

• 1838 — Лилијуокалани, хавајска краљица. (прем. 1917)^[1]
• 1852 — Пол Бурже, француски књижевник. (прем. 1935)
• 1877 — Фредерик Соди, енглески радиохемичар, добитник Нобелове награде за хемију (1921). (прем. 1956)
• 1909 — Милица Бабић Андрић, српски костимограф и универзитетски професор. (прем. 1968)^[2]
• 1910 — Скендер Куленовић, српски књижевник босанскохерцеговачког порекла. (прем. 1978)^[3]
• 1913 — Бил Шенкли, шкотски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 1981)
• 1914 — Вељко Влаховић, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије. (прем. 1975)
• 1922 — Артур Ешкин, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (2018). (прем. 2020)
• 1923 — Рене Том, француски математичар. (прем. 2002)
• 1932 — Благоје Аџић, генерал-пуковник Југословенске народне армије. (прем. 2012)
• 1943 — Ђорђе Новковић, хрватски композитор. (прем. 2007)
• 1945 — Драгољуб Раша Тодосијевић, српски концептуални уметник. (прем. 2024)
• 1950 — Звонимир Сердарушић, хрватски рукометаш и рукометни тренер.
• 1951 — Марк Хармон, амерички глумац, продуцент и редитељ.
• 1952 — Џими Конорс, амерички тенисер.
• 1952 — Љубиша Тумбаковић, српски фудбалски тренер и фудбалер.
• 1956 — Видојко Јовић, српски геолог, редовни професор Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду и редовни члан Српске академије наука и уметности од 2009. године.^[4]
• 1961 — Карлос Валдерама, колумбијски фудбалер.
• 1962 — Кир Стармер, премијер Уједињеног Краљевства.
• 1964 — Кијану Ривс, канадско-амерички глумац и музичар.
• 1965 — Ленокс Луис, амерички боксер.
• 1966 — Оливје Панис, француски аутомобилиста, возач Формуле 1.^[5]
• 1966 — Салма Хајек, мексичко-америчка глумица, продуценткиња и модел.
• 1967 — Андреас Мелер, немачки фудбалер и фудбалски тренер.
• 1971 — Марина Степнова, руска књижевница и преводитељка
• 1972 — Сергеј Трифуновић, српски глумац и политичар.
• 1973 — Саво Милошевић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1974 — Инари Вакс, америчка порнографска глумица.
• 1974 — Саша Зорић, српски фудбалер.
• 1980 — Тања Пјевац, српска глумица.
• 1983 — Естебан Батиста, уругвајски кошаркаш.
• 1986 — Стеван Феди, црногорски певач.
• 1986 — Кајл Хајнс, амерички кошаркаш.
• 1988 — Елмедин Кикановић, босанскохерцеговачки кошаркаш.
• 1988 — Хави Мартинез, шпански фудбалер.
• 1989 — Алешандре Пато, бразилски фудбалер.
• 1992 — Ненад Лукић, српски фудбалер.

Смрти

• 421 — Констанције III, западноримски цар родом из Наиса (данашњег Ниша).
• 1910 — Анри Русо, француски сликар. (рођ. 1844)
• 1937 — Пјер де Кубертен, француски историчар и педагог. (рођ. 1863)
• 1946 — Љубо Бабић, српски генерал немачког порекла (рођ. 1890)
• 1969 — Хо Ши Мин први председник Демократске републике Вијетнам. (рођ. 1890)
• 1973 — Џ. Р. Р. Толкин, британски писац. (рођ. 1892)
• 1981 — Андрија Мауровић, југословенски и хрватски цртач стрипова, сликар и илустратор. (рођ. 1901).
• 1997 — Виктор Франкл, аустријски неуролог и психијатар. (рођ. 1905).
• 2001 — Кристијан Бернард, јужноафрички кардиолог који је 1967. извршио прво успешно пресађивање срца. (рођ. 1922)
• 2007 — Сафет Исовић, певач народних изворних песама на простору бивше Југославије. (рођ. 1936)
• 2014 — Стивен Џоел Сотлоф, амерички новинар који је киднапован 4. августа 2013. од стране џихадиста ИСИС-а. (рођ. 1983)

Празници и дани сећања

• 1930 — Авионом „Знак питања「 француски пилоти Диедон Кост и Морис Белонт завршили су први лет без прекида између Европе и САД.
• 1945 — Проглашена је Демократска Република Вијетнам са председником Хо Ши Мином.
• 1945 — На палуби америчког ратног брода „Мисури「 у Токијском заливу, Јапанци су званично потписали безусловну капитулацију у Другом светском рату.
• Српска православна црква данас прославља:
  • Свети пророк Самуило
  • Свештеномученик Филип Ираклијски

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

Референце

1. Craig, Bryan (2003). „Liliuokalani, Queen」. Ур.: Schlup, Leonard; Ryan, James G. Historical Dictionary of the Gilded Age. Armonk, NY: M. E. Sharp. стр. 282. ISBN 978-0-76560-331-9.
2. „БАБИЋ-ЈОВАНОВИЋ-АНДРИЋ Милица」. Енциклопедија Српског народног позоришта. Приступљено 23. 1. 2024.
3. Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 409.
4. „ВИДОЈКО ЈОВИЋ」. Српска академија наука и уметности. Приступљено 23. 1. 2024.
5. Francois-Michel Gregoire (април 2006). Who Works in Formula One 2006. Who Works Sports Publications. стр. 89. ISBN 978-1-901711-42-4.CS1 одржавање: Формат датума (веза)