From Wikipedia, the free encyclopedia
Универзитет у Источном Сарајеву је државни универзитет у Лукавици. Универзитет у Источном Сарајеву је дио пријератног Универзитета у Сарајеву који је основан 1949. године и баштини традицију Сарајевске богословије основане 1882. године.[3]
Тип | државни |
---|---|
Оснивање | 14. септембар 1992. |
Буџет | 14 милиона € (2015)[1] |
Ректор | Милан Кулић |
Број студената | 6.070 (2023/24)[2] |
Локација | Лукавица, Република Српска, Босна и Херцеговина 43.8237° С; 18.3747° И |
Веб-сајт | |
Универзитет у Источном Сарајеву заузео је прво мјесто међу универзитетима у Босни и Херцеговини према посљедњем извјештају SCImago Institutions Rankings (SIR).[4]
Универзитет у Источном Сарајеву баштини и традицију првих високошколских институција основаних у БиХ. То се, прије свега, односи на Сарајевску богословију, која је основана још 1882. године и која, као прва српска висока школа у БиХ, представља својеврсну матицу Универзитета у Источном Сарајеву.
Послије Другог свјетског рата Сарајевска богословија није наставила рад зато што су јој просторије национализоване и одузете. Савремена историја Сарајевске богословије почиње 1991. године, када је Синод Српске православне цркве донио одлуку да се покрене процес реституције имовине Сарајевске богословије и да се оснује духовна академија у Сарајеву. Због грађанског рата у БиХ реализација те одлуке пролонгирана је до 1994. године, када је у Фочи, тадашњем Србињу, основана Духовна академија Светог Василија Острошког, која исте године почиње са извођењем наставе као чланица Универзитета у Источном Сарајеву.
Универзитет у Источном Сарајеву, под именом Универзитет у Сарајеву Републике Српске, основан је 14. септембра 1992. године одлуком Народне скупштине Републике Српске. Том одлуком потврђене су раније одлуке власти Републике Српске према којима је Универзитет у Источном Сарајеву сукцесор Универзитета у Сарајеву (1949—1992), којег је, усљед избијања грађанског рата у БиХ, 1992. године морало да напусти више стотина наставника и сарадника, као и више хиљада студената српске националности. Слична ситуација била је и на другим универзитетима у БиХ, који су се налазили на територији муслиманско-хрватске федерације, данас Федерације БиХ, посебно на универзитетима у Мостару и у Тузли. Захваљујући ентузијазму и патриотизму српских наставника и сарадника са поменута три универзитета, као и израженој вољи народа и власти Републике Српске, основани су факултети и академије у Палама, Зворнику, Бијељини, Брчком и у Требињу, те ревитализована васпитно-образовна, научна, истраживачка, духовна и умјетничка дјелатност у свим већим општинама у источном дијелу Републике. Данас ти факултети и академије чине темеље и стубове интегрисаног Универзитета у Источном Сарајеву.
Поједини факултети у саставу Универзитета основани су сукцесивно од 1992. године када су основани Медицински факултет, Правни факултет и Виша педагошка школа која је представљала претечу Филозофском факултету који је основан 1950. године у Сарајеву. У Универзитет у Источном Сарајеву интегрисана је традиција и искуство и Пољопривредно-шумарског факултета, који је основан 1940. године као засебан факултет Универзитета у Београду. Годину дана касније отвара се Технички факултет (1949.), а исте године званично са радом је отпочео Универзитет у Сарајеву. 1975. године Електротехнички факултет уселио у нову зграду у Лукавици.[5] На основу тога Универзитету у Источном Сарајеву с правом припада богата традиција и историја данашњег Универзитета у Сарајеву. Већина професора и асистената са Универзитета у Источном Сарајеву радили су прије рата на јединственом Универзитету у Сарајеву. Број студената прије рата кретао се око 30 000 (око 22 000 редовних и 8000 ванредних).
У складу са болоњским процесом, чија је примјена започела 2006. године, Универзитет у Источном Сарајеву од академске 2007/08. године представља интегрисани универзитет, на коме, у десет универзитетских центара, према подацима са уписа за школску 2018–19. студира укупно око 8,000 студената на 38 студијских програма. Данас ова високошколска институција представља генератор развоја локалних заједница у којима егзистирају организационе јединице Универзитета. Истовремено, примјењујући основне постулате међународне сарадње, коју развија са великим бројем институција у региону, Европи и свијету, Универзитет у Источном Сарајеву данас је стратешки важан фактор развоја и гарант будућности Републике Српске.[6]
Слава Универзитета у Источном Сарајеву је 24. маја, Свети Ћирило и Методије.
Од оснивања Универзитета у Источном Сарајеву функцију ректора обављали су сљедећи истакнути професори:[7]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.