Фридрих Ниче
немачки филозоф / From Wikipedia, the free encyclopedia
Фридрих Вилхелм Ниче ( ; Рекен, 15. октобар 1844 — Вајмар, 25. август 1900) био је немачки филозоф, један од највећих модерних мислилаца и један од најоштријих критичара западне цивилизације, културе и хришћанства; филолог, есејиста,[1] филозоф, песник и композитор.[2] Студирао је класичну филологију и кратко време радио као професор у Базелу, али је морао да се повуче због болести. На Ничеа су највише утицали Шопенхауер, композитор Вагнер и предсократовски филозофи, нарочито Хераклит.[3] Ничеа неретко означавају као једног од зачетника егзистенцијализма, заједно са Сереном Киркегором.[4] Михаило Ђурић, аутор више књига о Ничеу, га је „назвао мислиоцем вулканске снаге”.[5]
Кратке чињенице Фридрих Ниче, Пуно име ...
Фридрих Ниче | |
---|---|
Пуно име | Фридрих Вилхелм Ниче |
Датум рођења | (1844-10-15)15. октобар 1844. |
Место рођења | Рекен, Саксонија |
Датум смрти | 25. август 1900.(1900-08-25) (55 год.) |
Место смрти | Вајмар, Немачко царство |
Образовање | Универзитет у Бону |
Епоха | Филозофија XIX века |
Регија | Западна филозофија |
Школа филозофије | Континентална филозофија, Вајмарски класицизам; Претеча Егзистенцијализма, Постмодернизма, Постструктурализма, Психоанализе |
Интересовања | Естетика, Епистемологија, Етика, Филологија |
Идеје | Дуализам Аполон-Дионис, Вечити повратак, Нихилизам, Смрт Бога, Робовски менталитет |
Утицаји од | Бошковић, Вагнер, Гете, Емерсон, Кант, Хајне, Хегел, Хераклит, Шилер, Шопенхауер, Хелдерлин |
Утицао на | Батај, Вебер, Дали, Ками, Делуз, Жак Дерида, Михаило Ђурић, Икбал, Јасперс, Јејтс, Јунг, Томас Ман, Ранд, Рилке, Сартр, Фројд, Фуко, Хајдегер, Хамсун, Хесе |
Потпис |
Затвори