Папска була из 1059. о избору папе From Wikipedia, the free encyclopedia
In nomine Domini (лат. ) је папска була коју је написао папа Никола II. Була је издата 13. априла 1059. године,[lower-alpha 1][1] и довела је до великих реформи у систему избора папа, а пре свега увођења кардинала-бискупа као јединих бирача папе, уз сагласност нижег свештенства. Ово правило задржано је до данас.
До објављивања буле In nomine Domini, наследник папе се често одлучивао кроз марионетски изборни процес.[2] Цар Светог римског царства је често, директним именовањем, постављао поглавара цркве. У другим приликама, сам понтифекс је за живота одређивао ко ће га наследити.[3] Према канонском праву, такве номинације нису биле ваљан избор за наследника[4] и легални бирачи су морали да ратификују избор, иако су несумњиво били под утицајем околности да подрже империјалне преференције.[3][lower-alpha 2]
Током средине XXI века, кардинал Хилдебранд (будући папа Гргур VII) почео је да оспорава право Светог римског цара на апробацију.[5] Хајнрих III, цар Светог римског царства, је пред крај свог живота био суочен са снажним побунама у цркви. С друге стране, настајао је да обезбеди подршку за свог сина, Хајнрих IV. Хајнрих III умире у октобру 1056. године а само годину дана, у јулу 1057. године, умире и папа Виктор II. Римског цара наследио је Хајнрих IV који је имао шест година када му је отац умро, а на место поглавара цркве постављен је папа Стефан IX.[5] Избор Стефана II добио је сагласност царице-регента Агнесе од Поатуа, упркос изостављању традиционалних прелиминарних корака и чекању кардинала за царску номинацију.[5]
Стефанов понтификат трајао је мање од девет месеци и након његове смрти, за новог папу изабран је Никола II. Убрзо након свог именовања 1058. године, Никола II сазвао је синод у Сутрију, уз подршку царске палате и присуство царског канцелара.[5] Први задатак Синода био је да прокаже и екскомуницира нерегуларно изабраног антипапу Бенедикта X, који је био марионета моћног тускулумског грофа.[6]
Уз пратњу трупа војводе од Лорена, Годфрида III, папа Никола II се упутио ка Риму, а Бенедикт X, суочен са сигурним поразом, напустио је град.[7] Никола II је постао папа 24. јануара 1059. године[3] уз широко прихватање римског народа.[8][lower-alpha 3] Желећи да избегне будуће контроверзе на папским изборима и да обузда спољни утицај ванцрквених страна, нови папа је, априла 1059. године, само неколико месеци од свог устоличења, сазвао синод у Риму.[6] Папска була In nomine Domini је била кодификација синодских одлука.[8]
У име Господа Бога нашег Спаситеља Исуса Христа, у години 1059. од рођења, у месецу априлу, 12. индикта — пред Светим јеванђељем које је постављено пред нас и под председавањем најчаснијег и благословљеног апослотлског папе Николе заједно са најчаснијим надбискупима, бискупима, опатима и уваженим свештеницима и деканима који су присуствовали у цркви латеранског патријарха која је названа Константиновом црквом, исти уважени понтиф одлучио је према апостолском ауторитету да говори о избору врховног првосвештеника.
Ви знате благословљени и вољени пријатељи, бискупи и браћо, нити се ово крије од чланова нижег ранга, колико је несреће ова апостолска столица у којој према божијој вољи ја служим претрпела од смрти нашег учитеља и претходника, Стефана блаженог у сећањима: колико је бура, заиста, и честих напада упућено од трговаца симонијске јереси да су стубови живог бога скоро пољуљани и да је мрежа главног рибара потопљена међу нелетима јаког ветра брода који тоне. Стога, молим вас браћо морамо мудро да предузмемо мере у будућим случајевима и да обезбедимо за нашу државу и цркву будућност да не би — што Бог забрањује — да исто зло оживи и преовлада. Стога, оснажени ауторитетом наших претходника и наших светих отаца, ми доносимо, одлучујемо и успостављамо.
Да не би били суочени са спорошћу у одлучивању и било каквим изговором, црквени људи ће водити избор папе док ће остали само следити.
— уводни део папске буле In nomine Domini, папа Никола II
Након што је цар Константин пружио мир хришћанима а потом и сам прешао у њихову веру, хришћанска заједница добила је снажан утицај на племство. Међутим, с годинама, утицај племства на цркву је био све већи. Првобитни поглавари цркве бирани су од стране свештенства и верника а од четвртог века у овај процес почеле су да се мешају племићке и владарске породице. Њихов утицај постао је толико снажан, да су до XI века папе углавном биране директним именовањем краља а потом и цара. То је касније довело до неслагања и унутрашњих сукоба у самој цркви а потом и до значајних политичких питања која су мењала ток европске историје. Оснажени револуционарним покретима и идејама, окупљање Синода у Риму 1059. године требало је да одлучи даљи ток утицаја владара на избор папе.
Була In nomino Domini, коју је донео папа Николе II, значајно је умањила утицај и право цара на постављање будућих папа. Конкретно, у канонско право унето је:
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.