Serija satelitavelikih opservatorija agencije NASA obuhvata četiri velika, moćna svemirska astronomska teleskopa lansirana između 1990. i 2003. Oni su izgrađeni pomoću različitih tehnologija za ispitivanje određenih talasnih dužina/energetskih područja elektromagnetnog spektra: gama zraka, X-zraka, vidljive i ultraljubičaste i infracrvene svetlosti. Dva od tih teleskopa su i dalje u upotrebi 2020-te godine.
Četiri velike opservatorije
Velike opservatorije
Teleskop Habl (engl.) prvenstveno posmatra vidljivu i blisko ultraljubičastu svetlost. On je lansiran je 1990. godine pomoću svemirske letilice Spejs-šatl Diskaveri tokom leta STS-31. Godine 1997, servisna misija STS-82 dodala je opremu za blisko infracrveni opseg, a 2009. godine misija STS-125 popravila je teleskop i produžila mu predviđeni radni vek.
Komptonova gama-zračna opservatorija (engl.) prvenstveno posmatra gama zrake, mada je opseg njene primene proširen i na tvrde rendgenske zrake (iznad 5–10 ). Ona je lansirana 1991. godine pomoću spejs-šatla Atlantis tokom leta STS-37, a orbita je obustavljena 2000. godine nakon što je otkazao jedan od žiroskopa.
Čandra X-zračna opservatorija (engl.) prvenstveno posmatra mekane rendgenske zrake. Ona je lansirana 1999. godine na Kolumbiji tokom leta STS-93 u visoku eliptičnu orbitu Zemlje. U početku je nazvana Napredna astronomska rentgenska instalacija (engl.).
Svemirski teleskop Spicer (engl.) je posmatrao infracrveni spektar. On je lansiran je 2003. godine raketom Delta u Zemljinu prateću solarnu orbitu. Iscrpljivanje tečnog helijumskog rashladnog sredstva u 2009. godini smanjilo je njegovu funkcionalnost. Preotala su samo dva funkcionalna modula za slikanje na kratkim talasima. Ovaj teleskop se više ne koristi i stavljen u bezbedni režim 30. januara 2020.
Teleskop Habl i Čandra X-zračna opservatorija nastavljaju sa radom prema podacima iz rane 2020-te godine.
Habl je originalno trebalo da bude povraćen i vraćen na Zemlju pomoću spejs-šatla, ali je plan povraćaja kasnije napušten. Dana 31. oktobra 2006, NASA-in administrator Majkl D. Grifin je odobrio finalnu misiju obnove ovog teleskopa. Jedanaestodnevna misija STS-125 spejs-šatla Atlantis, lansirana je 11. maja 2009. godine.[1] Time su instalirane sveže baterije, zamenjeni svi žiroskopi, zamenjen je komandni računar, popravljeno je nekoliko instrumenata i instalirana je kamera širokog polja 3 i spektrograf kosmičkog porekla.[2]
Jedan od tri žiroskopa na Komptonovoj rendgenskoj opservatoriji se pokvario u decembru 1999. Iako je opservatorija bila u potpunosti funkcionalna sa dva žiroskopa, NASA je procenila da bi kvar još jednog žiroskopa doveo do nemogućnosti upravljanja satelitom tokom njegovog eventualnog povratka na zemlju zbog gubljenja orbite. NASA je stoga donala odluku da preventivno deorbitira Kompton 4. juna 2000.[3] Delovi koji su preživeli ponovni ulazak pali su u Tihi okean.
Spicer je bio jedina od velikih opservatorija koju spejs-šatle nije lansirao. Prvobitno je bilo predviđeno da se tako lansira, ali je nakon katastrofe Čalengera, gornji segment rakete KentaurLH2/LOX koji bi bio neophodan da se satalit potisne u heliocentričnu orbitu zabranjen za upotrebu sa šatlom. Rakete Titan i Atlas otkazane su zbog troškova. Nakon redizajna i smanjenja težine, ovaj teleskop je umesto toga lansiran raketom Delta . Pre lansiranja on je nazvan Svemirska infracrvena teleskopska instalacija (engl.).
Dunar, Andrew J.; Waring, Stephen P. (1999). „The Hubble Space Telescope”(PDF). Power to Explore: History of Marshall Space Flight Center 1960–1990. NASA. ISBN978-0-16-058992-8. Архивирано из оригинала(PDF) 12. 6. 2003. г. Covers the development of the telescope.
Spitzer, Lyman S. (mart 1979). „History of the Space Telescope”. Quarterly Journal of the Royal Astronomical Society. 20: 29—36. Bibcode:1979QJRAS..20...29S. Covers the early history of precursors and proposals.
Zimmerman, Robert F. (2010). The Universe in a Mirror: The Saga of the Hubble Space Telescope and the Visionaries Who Built It. Princeton University Press. ISBN978-0-691-14635-5.
Pavlov, G. G.; Zavlin, V. E.; Aschenbach, B.; Trumper, J.; Sanwal, D. (2000). „The Compact Central Object in Cassiopeia A: A Neutron Star with Hot Polar Caps or a Black Hole?”. The Astrophysical Journal. 531 (1): L53—L56. Bibcode:2000ApJ...531L..53P. PMID10673413. arXiv:astro-ph/9912024. doi:10.1086/312521.
Weisskopf, M. C.; Hester, J. J.; Tennant, A. F.; Elsner, R. F.; Schulz, N. S.; Marshall, H. L.; Karovska, M.; Nichols, J. S.; Swartz, D. A.; . (2000). „Discovery of Spatial and Spectral Structure in the X-Ray Emission from the Crab Nebula”. The Astrophysical Journal. 536 (2): L81—L84. Bibcode:2000ApJ...536L..81W. PMID10859123. arXiv:astro-ph/0003216. doi:10.1086/312733.
Baganoff, F. K.; Bautz, M. W.; Brandt, W. N.; Chartas, G.; Feigelson, E. D.; Garmire, G. P.; Maeda, Y.; Morris, M.; Ricker, G. R.; . (2001). „Rapid X-ray flaring from the direction of the supermassive black hole at the Galactic Centre”. Nature. 413 (6851): 45—48. Bibcode:2001Natur.413...45B. PMID11544519. arXiv:astro-ph/0109367. doi:10.1038/35092510.
