Бацање копља
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Бацање копља је спортска дисциплина у којој атлетичари залетом и специфичним кретањима при избачају настоје бацити копље што даље. Копље је првобитно коришћено у лову и ратовању, а постало је олимпијски атлетски реквизит још 708. године п. н. е, када је уврштено у олимпијски програм пентатлона (петобоја). Копље је био направљено од маслиновог дрвета бацано у две дисциплине: бацање у даљ и у мету.

Многи цртежи на грчким вазама говоре да Грци нису бацали само ратничка копља, него лакша и краћа, прилагођена такмичарским приликама. О техници бацања, тешко је доносити закључке, али се по цртежима може закључити да су основна кретања била слична данашњим. Вероватно су Грци бацали копље са уздигнутог места, као и диск. Резултате које су постизали (око 50 метара) немогуће је упоређивати са данашњим, јер се не може утврдити ни тачна дужина, ни маса њихових копаља. Осим тога Грци су употребљавали специфичне петље, омче, помоћу којих су и тежа копља бацали на веће даљине.[1]
На обновљеним Летњим олимпијским играма, бацање копља је као такмичарска дисциплина уведена на јубиларним Олимпијским међуиграма 1906. у Атини, а у званични програм на Олимпијским играма 1908. у Лондону.
Remove ads
Правила такмичења

Копље се баца с одређеног залетишта дугог 33,50 до 36,50 метара. Бацање се изводи иза дрвеног или металног полукруга полупречника 8 метара. Сегмент је бело обојен у нивоу земљишта, широм 7 cm. Копље се мора држати за хватиште. Ако копље не дотакне земљу најпре предњим врхом, хитац се не признаје. Такмичар не сме ни једним делом тела додирнути полукруг за избачај или паралелне линије које обележавају залетиште пре него што копље падне на тло. Од момента у којем се почиње спремати за бацање до момента избачаја копља, бацач се не сме потпуно окренути леђима полукругу за избачај. Копље мора бити избачено изнад рамена или изнад горњег дела руке којом се баца, а не сме бити избачено било каквим ротационим покретом.
Сваки такмичар има право на три покушаја, осморица (на мањим такмичењима шесторица) имају право на још три покушаја. Ниједан такмичар нема право на додатне покушаје, ако у прва три покушаја нема барем један успели покушај.
Маса копља за мушкарце је 800 грама, а дужина варира од 260 cm до 270 cm, док дужина копља за жене износи од 220 cm до 230 cm, а маса је 600 грама. Када је 1984. Уве Хон у Берлину шокирао јавност хицем преко 100 метара (104,80), из безбедносних разлога званичници су одлучили да се тежите копља помери напред (према врху), што је омогућило да копље увек пада на врх и смањи тадашње велике дужине око 10%. Нови пропис ступио је на снагу у 1986. у мушкој, а 1999. у женској конкуренцији.
Remove ads
Светски рекорди
Први светски рекорд у бацању копља у атлетици ИААФ (International Association of Athletics Federations – Међународна атлетска федерација) је признала 1912. године.[2]:436–441[3] Рекордер је био Швеђанин Ерик Леминг (60,64).[2]:436,441[4] Тренутни рекорд код мушкараца је 98,48 метара, а постигао га је Јан Железни из Чешке Републике у Јени 25. маја 1996. Код жена рекорд држи Барбора Шпотакова, такође из Чешке Републике, са 72,28 метра постигнутим у Штутгарту, 13. септембра 2008.
Remove ads
Рекорди у мушкој конкуренцији
(стање 18. новембар 2024)[5]
Рекорди у женској конкуренцији
(стање 18. новембар 2024)[6]
Remove ads
Листа најбољих резултата у бацању копља за мушкарце
Ово је листа 10 атлетичара који су најдаље бацили копље, са стањем на дан 18. новембар 2024. (Напомена: неки атлетичари су више пута бацали даљине дуже од 10. најдужег хица свих времена, приказан је само најбољи резултат сваког атлетичара.)[5]
Remove ads
Листа најбољих резултата у бацању копља за жене
Ово је листа 10 атлетичарки које су најдаље бациле копље, са стањем на дан 18. новембар 2024. (Напомена: неке атлетичарке су више пута бацале даљине дуже од 10. најдужег хица свих времена, приказан је само најбољи резултат сваке атлетичарке.)[6]
*Светска атлетика је поништила резултат Абакумове од 71.90 м због наводног допинговања, па се за њен најбољи резултат узима хитац од 70.53 м постигнут 1. септембра 2013. у Берлину.
Remove ads
Истакнути бацачи копља

Жене
- Петра Фелке, Источна Немачка
- Рут Фукс, Источна Немачка
- Трине Хатестад, Норвешка
- Тина Лилак, Финска
- Ослеидус Менендез, Куба
- Теса Сандерсон, Уједињено Краљевство
- Кејт Шмидт, Сједињене Америчке Државе
- Линда Стахл, Немачка
- Фатима Вајтбред, Уједињено Краљевство
- Дана Затопкова, Чехословачка
- Бабе Дидриксон, Сједињене Америчке Државе
- Мирела Мањани, Грчка
- Софија Сакорафа, Грчка
- Марија Абакумова, Русија
- Барбора Шпотакова, Чешка
- Келси-Ли Барбер, Аустралија
- Харука Китагучи, Јапан

Мушкарци
- Стив Бакли, Уједињено Краљевство
- Патрик Боден, Шведска
- Егил Даниелсен, Норвешка
- Констадинос Гатсиоудис, Грчка
- Бру Грир, Сједињене Америчке Државе
- Уве Хон, Источна Немачка
- Арто Харконен, Финска
- Мати Јервинен, Финска
- Тапио Корјус, Финска
- Даинис Кула, СССР (Летонија)
- Сергеј Макаров, Русија
- Јони Мура, Финска
- Миклош Немет, Мађарска
- Аки Парвиаинен, Финска
- Том Петраноф, Сједињене Америчке Државе
- Теро Питкамаки, Финска
- Тапио Раутавара, Финска
- Сепо Рату, Финска
- Јануш Сидло, Пољска
- Андреас Торкилдсен, Норвешка
- Андрус Варник, Естонија
- Вадимс Василевскис, Летонија
- Јан Железни, Чешка
- Џулијус Јего, Кенија
- Андерсон Питерс, Гренада
- Јоханес Фетер, Немачка
- Томас Релер, Немачка
- Нираџ Чопра, Индија
- Аршад Надим, Пакистан
Remove ads
Освајачи медаља у бацању копља на највећим такмичењима
Олимпијске игре
Светска првенства
Развој светског рекорда у бацању копља
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads