Сента

Сента (мађ. ) је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Севернобанатском управном округу. Према попису из 2022. било је 14.452 становника.

Сента
Градска кућа
Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Севернобанатски
Општина	Сента
Становништво
— 2022.	14.452
— густина	137/
Географске карактеристике
Координате	45° 55′ 42″ С; 20° 05′ 02″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	92
Површина	166,8 2
Сента Сента на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	24400 24401
Позивни број	024
Регистарска ознака

Географија

У средњем току Тисе кроз Републику Србију, на самој обали реке налази се један од најстаријих градова у АП Војводини — Сента, средиште општине с насељеним местима: Горњи Брег, Торњош, Кеви и Богараш. Према попису из 2002. године, Сента има 20.363, док општина Сента има 25.619 становника.

Овде се налази Туристичка организација општине Сента.

Историја

Грб града на Градској кући

Разгледница Сенте са сликом улице Краља Александра (1920-1930).

Сента је израсла око манастира. Први пут се помиње 1216. године и развија захваљујући погодном географском положају, на важном прелазу преко реке Тисе. Од 14. века посед је будимског надбискупа. 1506. године постала је слободни краљевски град. У рату између Аустрије и Турске, једна од највећих победа Аустрије била је битка код Сенте 11. септембра 1697. године ("Код Сенте је спасен Беч").

Након што су се Срби граничари из Потиско-поморишке границе 1742. године већином иселили у Русију у XVIII и XIX веку Сенту су населили Мађари, Словаци, Немци и Јевреји, а између два светска рата и после 1945. године Срби, Црногорци и други народи. Сенћанско пристаниште, удаљено 124 од ушћа Тисе у Дунав, било је једно од најважнијих у простору дворечја.

По попису места Потиске војне границе из 1748. године у Сенти је био 191 граничар коњаник, и сви су били у активној служби. Од тога њих 46 је имало комплетну војну опрему, а осталих 85 делимичну. Штаб је сачињавало шест официра, на челу са поручницима Јованом Бадрљицом и Ђуком (Ђорђем) Поповићем. Ту је и заставник Неша Милиновић. У месту је била стационирана и пешадија, њих 202 пешадинца. Изван сталне службе било их је 64, а са потпуним наоружањем 70 активних граничара. На челу јединице је био мајор Марко Марковић, са капетан-лајтантом Ђорђем Голубом, поручником Константином Милиновићем и заставником Игњатом Вршићем.^[1] Када је новембра 1750. године обављено изјашњавање граничарских официра, за провинцијални статус су се определи: обрствајхмајстер као капетан Марко Марковић, капетан лајтант Ђорђе Голуб, хаднађи Субота Суљин и Јован Падерлик, барјактари Нешко Милиновић и Игњат Вујичић.^[2] Официри верни Аустрији су били награђени мађарским племством и земљишним поседом. Тако су у Сенти добили: вицекапетан Голуб, лајтанти Јован Бодерлица (Бадрљица), Субота Брановачки и Михајло Тесић по 50 ланаца, а заставници Неца Милиновић и Игњат Вујичић по 44 ланца.

Године 1769. Сента је изгорела у великом пожару.

Културна историја Срба у Сенти

Сенћанска православна црквена општина је јавно препоручивала у јесен 1855. године билдхауера (иконорезбара) Јоана Ајстерленера из Старог Арада. Захвални црквени оци су га због добро урађеног посла - иконостаса, наградили са 300 ф. преко понуде.^[3]

У Сенти је при православној црквено-школској општини деловао Фонд за сиромашну децу. Њиме је руководио пре 1866. године српски учитељ Јован Вујић.^[4]

Када је 1866. године одржана скупштина Матице српске у Пешти, Срби Сенћани су доминирали по бројности. Као редовни стари чланови у њеном раду учествовали су: Андрија Николић, Јован Вујић учитељ, Трифун Влашић и Стефан Дракулић. За нове чланове јавили су се по уплати, износа од 50 ф. Православна српска црквена општина у Сенти, док су појединци дали по 10 ф. - Константин Живановић адвокат, Стеван Лукачевић бележник, Стеван пл. Бадрљица куријалиста, Љубомир Вујић трговац, Јаков Крагујевић, Сава пл. Брановачки и Андрија Николић сенатор.^[4]

Култура

Основна школа у Кевију

Ватрогасна касарна

Хотел Ројал

Зграда Музеја у Сенти

Железничка станица

У Сенти су Музеј, Архив, васпитно-образовне организације и најстарија ликовна колонија у Војводини (1952).

Од 1876. године, почиње са радом и Сенћанска гимназија, једна од најстаријих гимназија у Србији.

Поред Сенћанске гимназије, са радом почињу и три основне школе, ОШ "Свети Сава" данас "Турзо Лајош", ОШ "Спомен-школа" данас "Петефи Шандор" и ОШ "11. новембар" данас "Стеван Сремац".

Од 2003. године у Сенти ради Гимназија Бољаи, специјализована школа која на мађарском језику изводи наставу по програму београдске Математичке гимназије.

У циљу развоја културе у Сенти, основан је Културно-образовни центар "Турзо Лајош", преко ког своје делатности обављају Градски музеј, Градска библиотека, Дом културе, Раднички универзитет, и некада биоскоп "Тиса", који је биоскопску премијеру имао 1908. године.

У Сенти се налази велики број зграда — споменика културе: Ватрогасна касарна у Сенти, Родна кућа Стевана Сремца, Зграда Плебаније — Музеја, Хотел Ројал, Славнића кућа и Српска православна црква Светог арханђела Михаила.

Привреда

У XIX век и XX веку поред пољопривреде у Сенти су се развијали трговина, занати и прехрамбена индустрија. Раскршће путева, погодне везе са Суботицом, Новим Садом и Зрењанином чине Сенту привлачним местом у овом делу Војводине. У развоју привреде значајно место има агро-индустријски комбинат. Сента са околином је највећи расадник ружа у Србији.

Од 1895. године, у Сенти постоји електрична расвета. По том питању, Сента је била напреднија од Новог Сада, Сомбора и Суботице.

Демографија

У насељу Сента живи 16.396 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (38,8 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 7.938 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,35.

Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[5] Година Становника 1948. 23.277 1953. 23.320 1961. 25.062 1971. 24.723 1981. 23.690 1991. 22.827 22.531 2002. 20.302 21.119 2011. 18.704

Етнички састав према попису из 2011.[6]‍
Мађари			14.429	77,14%
Срби			2.454	13,12%
Роми			226	1,20%
Југословени			106	0,56%
Хрвати			67	0,36%
Албанци			62	0,33%
Црногорци			47	0,25%
Словаци			31	0,16%
Македонци			27	0,14%
Буњевци			21	0,12%
Бошњаци			13	0,07%
Муслимани			13	0,07%
Русини			12	0,06%
Руси			11	0,06%
Немци			10	0,05%
Словенци			9	0,05%
Словаци			4	0,02%
Румуни			2	0,01%
Украјинци			2	0,01%
Бугари			1	0,01%
остали			19	0,10%
Регионална припадност			119	0,63%
неизјашњени			578	3,09%
непознато			441	2,35%
укупно: 18.704

Становништво према полу и старости^[7]

м ж ? 19       23 80+ 158       399 75—79 221       439 70—74 393       583 65—69 506       671 60—64 561       663 55—59 627       774 50—54 785       775 45—49 773       831 40—44 752       750 35—39 670       664 30—34 569       551 25—29 679       637 20—24 783       651 15—19 639       573 10—14 620       557 5—9 555       536 0—4 458       457 Просек : 38,8 42,8

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	7.619	7.883	8.601	8.629	8.955	8.668	7.938

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	2.056	2.279	1.536	1.518	386	112	28	10	5	8	2,56

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	8.135	2.529	4.744	382	478	2
Женски	8.984	1.697	4.816	1.841	627	3
УКУПНО	17.119	4.226	9.560	2.223	1.105	5

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	3.932	756	2	59	1.119
Женски	2.867	293	0	1	648
Укупно	6.799	1.049	2	60	1.767
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	488	128	504	74	212
Женски	125	23	497	107	84
Укупно	613	151	1.001	181	296
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	58	74	178	104	98
Женски	102	85	156	333	333
Укупно	160	159	334	437	431
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	76	0	0	2
Женски	72	6	1	1
Укупно	148	6	1	3

Спорт

• ФК Сента, фудбалски клуб основан 1905.
• САК Сента, атлетски клуб основан 1882.
• Градски стадион Сента
• KK Сента (некада ,,КК Плави кош"), кошаркашки клуб основан 2018. (Плави кош: 2016./7.)

Градови побратими

• Ходмезевашархељ  Мађарска
• Крањ  Словенија
• Мукачево  Украјина

Познате личности

Тања Крагујевић и Василије Винце Вујић поред споменика Јоци Вујићу подигнутом у Сенти

• Стеван Сремац (1855–1906), писац
• Матија Бећковић (*1939), песник
• Тамара Борош (*1977), хрватска репрезентативка у стоном тенису
• Ђена Брановачки (1841–1882), добротвор
• Стеван Брановачки (1804–1880), председник Матице српске од 1867. до 1880.
• Сава Вуковић (1930–2001), епископ
• Силвија Ердељи, (*1975), стонотенисерка
• Марија Глуваков, (*1973), пијаниста
• Јован Ђорђевић (1826–1900), оснивач Српског народног позоришта у Новом Саду и писац химне Србије „Боже правде“
• Јован Мушкатировић (1743–1809), књижевник и просветитељ
• Владимир Николић (1857–1922), архитекта
• Лајош Боцан (1886–1969), градитељ тамбура
• Карољ Андрушко (1915–2008), сликар, графичар и типограф
• Бојан Пајтић (*1970), политичар
• Стеван Крагујевић (1922–2002), фотограф и фоторепортер
• Стеван Раичковић (1928–2007), песник
• Иштван Сели (1921–2012), историчар књижевности
• Чаба Силађи (*1990), пливач
• Михаел Фекете (1886–1957), математичар
• Арпад Штербик (*1979), рукометаш
• Ласло Ђере тенисер
• Јожеф Тертеи (1960), рвач
• Андраш Урбан (1970)

Види још

• Општина Сента

Напомене

• Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Сента, на којој се налазе три насеља, Богараш, Горњи Брег и Сента.