Бузет

Бузет (итал. ) је град у Хрватској у Истарској жупанији. Према попису из 2011. Бузет је имао 6.133 становника.

Бузет
панорама Бузета
Застава
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Истарска
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	6.133
Географске карактеристике
Координате	45° 24′ 27″ С; 13° 57′ 54″ И
Временска зона	(), лети ()
Бузет Бузет на карти Хрватске
Остали подаци
Градоначелник	Синиша Жулић
Поштански број	52420
Позивни број	+385 52
Регистарска ознака	PU

Географија

Бузет се налази у северном делу Истре. Стари Град се налази на 150 м високом брду изнад реке Мирне, а новији део града, тзв. Фонтана, у подножју брда. Бузет се назива и „градом тартуфа“ јер је смештен у пределу у коме расту тартуфи.

На јужној страни Бузета, налази се извор свети Иван са кога је 1930. године почела изградња Истарског водовода, а тиме и снабдевање водом за готово целу Истру.

Бузет je раскрсница путева, северозападно за Сoчeргy y словеначкој Истри, северно je Ћићаријcкa трансверзала све до Oбpoвa (нa пyтy Ријека-Трст), источно према Лупоглавy, тј. на аутопут Истарски ипсилон, јужно за Церовље и западно за Ливаде. Нека места у близини Бузета су Роч, Хум, Врх, Совињак...

Клима

У долини реке Мирне клима је блага медитеранска а у планинском делу (на Ћићарији) је континентална планинска.

Историја

Бузет је био настањен још у праисторији. У римско доба је на месту данашњег Бузета саграђена утврђена насеобина . У средњем веку је био под Византијом и аквилејским патријархом. Године 1421. је дошао под власт Млечана, a пре тога су 1394. северније, y Ћићарији фopмирaли Рашпорcки пaзeнaтик (сеоска војна капитенарија). У рату Kaмбpијcкe лиге 1520. га је разорио и опљачкао Криштоф Франкопан и у околини населио Хрвате ускоке^{[тражи се извор]}. све до пропасти Венеције, све до пропасти Венеције, Бузет је био један од најважнијих центара њезине управе y Истри^[1].

Године 1797. је дошао под власт Аустрије, 1805. године под Француском, а од 1813. године је опет под Аустријом. Године 1918. су га заузели Италијани, а 1945. је ушао у састав СФРЈ. Од 1991. године је део Хрватске.

Знаменитости

• Јужни бедем из 16. века
• Венецијанско складиште из 1514. године
• Капела Светог Вида из средњег века (звоник из 15/16. века, натпис из 1614. и 1653. године)
• Црква Св. Јурја довршена 1611.
• Завичајни музеј саграђен 1639.
• Жупна црква Блажене девице Марије довршена 1784. године^[2]

Aдминистрaтивнa пoдeлa

Бyзeштинa (Гpaд Бyзeт) ce cacтoji oд 71 нaceљa oд којиx ce можe издвојити Котли, Врх, Роч, Хум, Марченегла, Совињак Sovinjak, Жонти...

Нaceљa Бyзeштинe:

• Баредине (итaл.tal. Baredine); Бартолићи (Sovischine); Барушићи (Barussici); Бенчићи (Bencici); Блатна Вас (Blàtina); Брнобићиi (Bernobici); Бyзeт (Pinguente)
• Цуњ (Zugni);
• Чиритеж (Cirités); Чрница (Cernizza Pinguentina)
• Дуричићи (Duricici);
• Ерковчићи (Ercaucici);
• Форчићи (Forsici)
• Горња Нугла (Nugla di sopra); Хум, (Colmo)
• Јуради (Giuradi); Јуричићи (Iuricici)
• Кајини (Caini); Кларићи (Clarici); Компањ (Compagni); Косорига (Cossoriga); Котли(Cottole); Крас (Carse); Крбавчићи (Carbocici); Кркуж (Chercus); Kerti (Cherti); Крушвари (Crusvari);
• Мала Хуба (Malacuba); Мали Млун (Milino Piccolo); Марченегла (Marcenigla); Маринци (Marinzi); Мартинци (Martinzi); Медвеје (Medea);
• Негнар (Negnari);
• Паладини (Paladini); Пенгариi (Pengari); Пеничићи (Penicici); Перци (Perzi); Почекаји (Pocecai); Подребар (Sotto la Rupe); Подкук (Piedicucco); Прачана (Brazzana); Продани (Prodani di Pinguente);
• Рачице (Буз (Racizze); Рачички Брег (Castel Racizze); Рим ( (Roma); Римњак (Rimignacco); Роч (Rozzo); Рочко Поље (Poglie di Rozzo);
• Салеж (Salise); Селца (Selsa); Сељаци (Segliazzi); Сењ (Segnacco); Сиротићи (Sirotici); Совињак (Sovignacco); Sovinjska Brda (Berda di Sovignacco); Sovinjsko Polje (Poglie di Sovignacco); Stanica Roč (Stazione Rozzo); Strana (Strana); Sušići (Sussici); Sveti Совињска Брда (Casa San Donato); Свети Иван (San Giovanni); Свети Мартин (San Martino Pinguentino);
• Шћулци (Schiulzi); Шкуљари (Scuiari); Штрпед (Sterpeto);
• Угрини (Ugrini); Вели Млун (Mulino Grande); Врх (Vetta);
• Жонти (Zonti)

Становништво

Град Бузет

Према последњем попису становништва из 2001. године, у граду Бузету живело је 6.059 становника^[3] који су живели у 1.614 породичних домаћинстава.^[4]

Кретање броја становника по пописима 1857—2001.^[5]

година пописа	1857.	1869.	1880.	1890.	1900.	1910.	1921.	1931.	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2001.	2011.
бр. становника	7.525	8.158	9.250	9.804	10.686	11.562	12.984	10.496	9.521	8.838	7.088	5.895	6.168	6.925	6.059	6.133

Напомена:Настао из старе општине Бузет. У 1921. садржи део података општине Ланишће, а у 1857., 1869., 1921. и 1931. део података је садржан у општини Опртаљ.

Бузет (насељено место)

Према последњем попису становништва из 2011. године, у насељеном месту Бузет живео је 1.679 становника.

Кретање броја становника по пописима 1857—2001.

година пописа	1857.	1869.	1880.	1890.	1900.	1910.	1921.	1931.	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2001.	2011.
бр. становника	422	458	545	565	590	571	2.853	2.638	709	614	651	853	1.742	1.854	1.721	1.679

Напомена:У 1921. и 1931. садржи податке за насеља Кајини, Крбавчићи, Мала Хуба, Перци, Почекаји, Свети Иван, Свети Мартин, Селца, Страна, Цуњ и Штрпед. У 1931. садржи податке за насеља Вели Млун и Мали Млун. У 2001. повећано за подручје насеља Фонтана, за које садржи податке од 1880. до 1991. У 1857. и 1869. део података је садржан у насељу Свети Иван.

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Бузет је имало 506 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати			222	43,87%
Муслимани			60	11,85%
Албанци			20	3,95%
Југословени			19	3,75%
Срби			14	2,76%
Словенци			10	1,97%
Италијани			6	1,18%
Македонци			1	0,19%
остали			1	0,19%
неопредељени			20	3,95%
регион. опр.			86	16,99%
непознато			47	9,28%
укупно: 506

Види још

• Истра
• Ћићарија