Валериј Владимировић Сташевски

Валериј Владимировић Сташевски (рус. Валерий Владимирович Сташевский; 1882—1945, 1950?) је био руски грађевински инжењер и један од најпродуктивнијих руских архитекта Југославије.

Валериј Сташевски
Пуно име	Валериј Владимировић Сташевски
Датум рођења	1882.
Место рођења	Руска Империја
Датум смрти	1945/1950.?
Место смрти	Мароко
Поље	Архитектура

Биографија

Валериј је рођен 1882 године. Дипломирао је на Николајевској војно-инжењерској академији 1908. године и на Институту грађевинских инжењера цара Николаја I 1911. године. Изградио је главне зграде Школе за аутомобилске официре на Паради Семеновског и Официрској ваздухопловној школи на Волковом пољу у Санкт Петебургу.

Почетком 1920-их емигрирао је у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Придружио се Министарству грађевинарства. 1921. године, према његовим пројектима, изграђене су три стамбене зграде. Године 1924, донацијама Руса и Срба његовом пројекту, изграђена је црква Светог Тројства у Београду, у којој је сахрањен генерал Барон Врангел.^[1]

Године 1925. почео је да ради самостално, а 1927. године је регистровао своју фирму. Током ових година је изградио манастирску школу у манастиру Раковица у старој српској традицији. До 1944. године испројектовао је 135 кућа за Београд. У Историјском архиву Београда се чува преко хиљаду његових пројеката.^[1]

Руска црква Свете тројице у Београду (Ташмајдан).

Након Другог светског рата се преселио у Мароко.

Дела

• Руска црква (Храм Св. Тројице) на Ташмајдану (1924)
• Кућа руских војних инвлида на Вождовцу (1929)

Музеј аутомобила (Мајке Јевросиме 30)

• Музеј аутомобила (Прва модерна гаража у Београду) (1929)
• Иверска капела на Новом гробљу у Београду (1930)
• Школа на Чукарици (1931)
• Клуб љубитеља веслачког спорта ,, Београд」 на Ади Циганлији (1935, заједно са сином Џорџом)
• Клуб званичника Народне банке на Топчидеру (1938)