Варна
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Варна (буг. ) највећи је град у северној Бугарској и на Црном мору.[1] Варна је трећи по величини град у Бугарској после Софије и Пловдива, а највећи приморски град у држави. Варна је и седиште истоимене Варненске области.
Варну често називају „морски главни град Бугарске”. У граду су смештене државне институције повезане са морем и поморством попут агенције „Поморске управе” и морнарице Војске Бугарске.
Remove ads
Географија
Варна се развила на у омањем Варненски залив, делу Црног мора, који има веома добре везе за залеђем, па је град од самог оснивања био значајно трговиште. Град се налази на северној и западној обали залива и на северу језера Варна. На северу града налазе се главна индустријска зона и лука. Североисточно од њих је централна зона града са историјским центром (тзв. „Грчка махала”) као и градска плажа.
Клима је приморска, релативно блага топла током године. Просечна температура у јануару износи 1,7 °C а просечна јулска 22,8 , просечна годишња 12,2 , најнижа измерена температура износи -24,3 из 1929, највиша икада измерена температура износи + 41,4 . Просечна годишња количина падавина износи 498 , а највише у јуну и новембру а најмање у фебруару. У општини Санаторијум је измерена највећа количина падавина у Бугарској, 342 у августу 1951. Највише сунчаних сати у Варни је у јулу — 331 сат. У близини града клима је погодна за узгој медитеранских врста као што су нар, рајска јабука, манго, киви, смокве и ловора. На северу се налази висораван са највишом тачком од 356 , на неки начин брани град са севера и североистока од јаког ветра током зиме. Обично од маја до октобра температура ваздуха је од 18 до 31 , а током раздобља од јула до августа просек је 22.8 . Лети температура воде је око 20 , а током најтоплијих дана песак може достићи температуру и до 60 .
Просечна висина таласа у заливу је око 61 .
Remove ads
Историја
Варна је првобитно била трачко насеље. У 5. веку п. н. е. Варна је укључена у зону утицаја егејских грчких колонија.
Током средњег века Варна је била важан културни центар Бугарске. Неколико пута град је током средњега века прелазио из византијске контроле под бугарску и обратно. Бугарски цар Калојан заузео је 1201. Варну. Године 1444. град је коначно пао под власт Османлија[1] (види: Битка код Варне).
Године 1878. Варна је постала део савремене бугарске државе.[1] Од тада град је потпуно променио изглед и добио црте „европског града”.
Remove ads
Становништво
По званичном попису из 2001. године град Варна има 313.408 становника. Огромна већина градског становништва су етнички Бугари (око 90 %) православне вероисповести. Остатак су Роми (1,5 %), Турци и Руси.
За разлику од државе Варна има позитиван природни прираштај захваљујући великом приливу младог становништва због развоја туристичке привреде.
Саобраћај
Варна је друга по значају лука у Бугарској, после Бургаса. Кроз Варну пролази европски саобраћајни коридор 8.
Туризам
Варна је важно средиште морског туризма као и полазна тачка за многа црноморска одмаралишта (Златни Пјасци, Балчик, Чајка, Каварна). У близини места налази се резиденција Евксиноград, која је седиште министарског већа и председника Бугарске у летњим месецима. У самом граду постоји старо градско језгро са више старих цркава и других историјских споменика.
Култура и манифестације
Већина културних дешавања у граду дешава се лети, када је град посебно жив због летњег туристичке сезоне. Од установа културе познат је Градски историјски музеј, где се чува једно од најстаријих златних блага на свету.
У Варни се одржавају бројне културне манифестације, укључујући међународни позоришни фестивал „Варненско лето”, међународни музички фестивал „Варна Самер”, међународно такмичење у балету, међународни џез фестивал, кинофестивал , кинофестивал „Љубав је лудост”, међународни фолк фестивал, Недеља мора и други.
Remove ads
Партнерски градови
Галерија
Саборна црква пресвете Богородице
Етнографски музеј у старој балканској кући
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads