Владимир Смирнов

From Wikipedia, the free encyclopedia

Владимир Смирнов
Remove ads

Владимир Смирнов — Волођа, Влада Рус (Ташкент, 21. јун 1899Београд, 6. децембар 1985) био је учесник Народноослободилачке борбе, инжењер и генерал-потпуковник ЈНА.

Укратко Владимир Смирнов, Надимак ...
Thumb
Јул Бринер у улози минера Владе у филму „Битка на Неретви
Remove ads

Биографија

Thumb
Гроб Владимира Смирнова у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду

Рођен је 21. јуна 1899. године у Ташкенту (тада у саставу Руске Империје, а данас главни град Узбекистана). У Ташкенту је завршио основну школу и гимназију. Студије је започео у Петрограду, али је после Октобарске револуције, 1921. године, његова породица избегла из Совјетске Русије и дошла у Београд.

Владимир је 1923. године у Београду завршио Технички факултет и у годинама до почетка Другог светског рата, као инжењер је радио на изградњи железничких пруга и на изградњи трезора Народне банке Краљевине Југославије у Ужицу.

Учесник је Народноослободилачке борбе од 1941, а члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) од 1942. године. Марта 1942. године је укључен у састав Врховног штаба НОП и ДВЈ и постављен за начелника Техничког одељења. Обављајући ову функцију, заједно са својим помоћницима, инг. Живадином Ђорђевићем Живом (1909—1990) из Крагујевца, инг. Драгославом Јовановићем из Чачка и инг. Десом Јовановић из Трстеника, као и својим „инжињерцима「 (борци Треће (пионирске) чете Пратећег батаљона Врховног штаба, која је касније прерасла у Пионирски батаљон Врховног штаба) обављао је многе сложене задатке, од којих се истичу:

После ослобођења Југославије, наставио је професионалну каријеру у Југословенској народној армији (ЈНА) и налазио се на дужностима:

  • команданта Инжињерије Југословенске армије
  • начелника Грађевинске управе Југословенске армије
  • главног инжењера Управе за војно и грађевинарство
  • заменика начелника Грађевинске управе ЈНА

Пензионисан је 1960. године у чину генерал-потпуковника ЈНА.

Године 1972. у Београду је објавио књигу „Инжењерске ратне приче「, док је 1967. у коауторству са Петром Клеутом, Иваном Мирковићем и Даницом Јакшић издао „Руско-српскохрватски војни речник「.

Умро је 6. децембра 1985. године у Београду и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден заслуга за народ првог реда и Орден братства и јединства првог реда.

Владимир Смирнов послужио је сценаристима филма „Битка на Неретви「 — Стевану и Вељку Булајићу, као инспирација за лик минера Владе, кога је у филму глумио познати амерички глумац, руског порекла — Јул Бринер.

Remove ads

Литература

  • Југословенски савременици — Ко је ко у Југославији. Хронометар, Београд 1970. година.
  • Војна енциклопедија (књига осма). Београд 1974. година.
  • Мирослав Младеновић Тито од устанка до победе 1941—1945. Београд 2006. година.
Remove ads
Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads