Волтера
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Волтера (итал. ) је насеље у Италији у округу Пиза, региону Тоскана.
.jpg)
Према процени из 2016. у насељу је живело 10.519 становника.[1][2][3] Насеље се налази на надморској висини од 529 м.
Remove ads
Историја
Волтера која је Етрурцима била позната под именима Велатри () или Влатри (),[4] и Римљанима као Волатере (),[5] је град и општина у италијанској покрајини Тоскани. У бронзано доба град је био насеље Протовилановске културе,[6][7] и значајан центар етрурске цивилизације (, или на етрурском, на латинском језику), један од „дванест градова” Етрурске Лиге.[8][9]
Верује се да је насеље континуирано насељено од најмање 8. века пре нове ере.[10][11][12] Постао је муниципијум у савезу са Римом на крају 3. века пре нове ере.[13][14] Град је био резиденција бискупа у 5. веку,[15] тај статус града је потврђен током 12. века. С падом епископата и откривањем локалних лежишта руде alum, Волтера је постала предмет интересовања Фиренце, чије су снаге освојиле Волтеру.[16] Фирентинска владавина није увек била популарна, а противљење је повремено прерастало у побуну.[17] Фиренца је ове побуне успевала да угуши.
Када је Фиренца пала 1530, Волтера је прешла под контролу породице Медичи и касније пратила историју Великог војводства Тоскана.
Remove ads
Становништво
| Стубичасти графикон: кретање броја становника града Волтера између 1861. и 2001. |
 |
Саобраћај
Волтера има станицу на Железници Чечина-Волтера, која се зове „Волтера Салине - Помаранче” због тога што се налази у четврти Салине ди Волтера.[18][19]
Значајне манифестације
Значајне манифестациј које се токо године дешавају у Волтери су:
Знаменитости
- Римско позориште из Волтере, 1. век пре нове ере, откривено 1950-их[22][23]
- Пјаца деи Приори, главни трг, леп пример средњовековних тосканских градских тргова[24][25][26]
- Палацо деи Приори, градска кућа која се налази на Пјаца деи Приори, изградња је започета 1208 и завршена 1257[27][28][29]
- Уметничка галерија и грађански музеј Волтере (ликовна галерија) у Палацо Минуци-Солаини.[30][31] Основана 1905,[32][33] у галерији се већим делом налазе дела тосканских уметника који су живели од 14. до 17. века.[34] Укључујући слику Спуштање са крста коју је насликао Росо Фиорентино.[35][36]
- Катедрала Волтера. Проширена је у 13. веку након земљотреса. У њој се налазе циборијум и скулптуре анђела, које је израдио скулптор Мино да Фезоле, познато дело „Спуштање са крста” (1228), ремек дело романике и Капела причешћа, са сликама које су дела Санти ди Титоа, Ђованија Балдуција и Агостина Верацинија. У средишту свода су фрагменти „вечног оца” аутора Николоа Черчињанија. Такође је значајна капела Адолората, са скулптурама од теракоте које су приписане Андреи Дела Робии и фрескама аутора Беноца Гоцолија. У оближњој капели, посвећеној Пресветом Исусовом имену, налази се сто са Христовим монограмом, који је наводно насликао Бернардино из Сијене. Правоугаони звоник је из 1493. године.
- Крстионица Светог Ђованија, саграђена у другој половини 13. века.
- Тврђава Медичи (),[37] саграђена 1470-их,[38] која је данас затвор[39] у коме је смештен познати ресторан, Фортеза Медиче ресторан.[40][41][42]
- Гварначи Етрурски Музеј,[43][44] у коме се налезе хиљаде урни које датирају из хеленистичког и архајског доба.[45][46] Главне атракција је бронзана статуа „Омбра Дела Сера” ( − буквални превод; „сенка ноћи”),[47] и скулптура „Урна дељи споси” ( − буквални превод; „урна супружника”) скулптуре од теракоте етрурског пара.[48][49][50][51]
- Етрурски зидови Волтере, укључујући добро очуване зидине Волтере (3−2 век п. н. е.),[52][53] и капију Порта Диана.[54][55]
- Вила ди Спедалето, налази се изван града у правцу Лајатика[56]
- Постоје ископине етрурских гробница у области Вале Бона.
- Волтера психијатријска болница, основана је 1888. и радила до 1978. године, поново је отворен за јавност и поново ће се користити у сврху лечења психијатријских болесника.[57]
Remove ads
У популарној култури
- Волтера је поменута у песми „Хорације” Лорда Маколеја.[58][59]
- „Табернакул за сунце” (2005), Линде Прауд, први том „Трилогије Ботичели”, почиње пљачком Волтере 1472. Волтера је домовина предака породица Мафеј и догађаји из 1472. воде директно у заверу Пација из 1478. Протагонист романа је Томасо де Мафеј, полубрат једног од завереника.
- Волтера је важна локација у серијалу Стефани Мејер „Сумрак”. У књигама, Волтера је дом Волтурија, ковена богатих, краљевских, моћних древних вампира, који у суштини делују као владари светске популације вампира. (Међутим, релевантни призори из филма снимљени су у Монтепулчану.)
- Волтера је 1819. била место славног катастрофалног сусрета Стендала са његовом вољеном грофицом Матилдом Дембовском: она га је препознала, упркос томе што се маскирао, користећи нову одећу и зелене наочаре, и била је бесна. Ово је централни догађај у његовој књизи „О љубави” ().[60][61]
- Волтера се више пута помиње у историјској наутичкој серији британског аутора Дадлија Поупа „Капетан Николас Ремеџ”. Ђијана, маркиза из Волтере и измишљени владар тог подручја, појављује се у првих дванаест књига из серије од осамнаест књига. Књиге приказују напредак и каријеру Ремеџа током Наполеонових ратова с краја осамнаестог и почетка деветнаестог века, пружајући читаоцима прецизно описане детаље о животу на једрилицама и условима на мору тог времена.[62][63]
- Волтера је место на коме се одвија роман „Кајмира” италијанског аутора Валерија Манфредија.[64]
- Радња дела Валерија Манфредија „Древно проклетство”, такође је смештена у Волтери, где је статуа Сенка сумрака украдена из музеја Волтера.
- Волтера је представљена у збирци кратких прича „Неприлагођена земља” Џумпе Лахири из 2008. године. Овде Хема и Каушик, протагонисти последње кратке приче „Одлазак на обалу”, путују пре него што се разиђу.[65]
- Волтера је представљена у филму Лукина Висконтија из 1965. године „Нејасне звезде медвједа”, објављеном као „Сандра (од хиљаду радости)” у Сједињеним Државама и као „од хиљаду ужитака” у УК.[66]
- Предели Волтере коришћени су за престављање Сентрал Ситија у филму из 2017 „Фулметал Алкемист”, који је ежирао Фумихико Сори.
- Радња видео игре из 2016. Град светлости смештена је у измишљену верзију злогласне „Психијатријске болнице Волтера”.[67]
- „Волатере” је име које су Дан и Уна дали свом тајном месту у Фар Вуду у Киплинговом „Пак оф Пукс Хил”. Били су инспирисани стихом у „Рушевине древног Рима”:
Од господске Волатере,
Где се ругају надалеко познатом ставу
Рукама дивова нагомилане
За боголике краљеве древне.
- Волтера и њен однос са Фиренцом Медичија приказује се у другој сезони „Медичи: Господари Фиренце (2018).
Remove ads
Познате личности
- Персије, (34-62), римски сатиричар етрурског порекла
- Папа Лин, који је, према Либер Понтификалис, рођен у Волтери и наследник Петра.[68]
- Луције Петроније Тавр Волузијан, конзул цара Галијена 261. нове ере и Префект града 267-268 нове ере.
- Данијеле да Волтера, (1509-1566), маниристички сликар
- Песник Јакопо да Леона био је судија у Волтери у 13. веку.
- Породица Мафеј из Волтере дала је апостолског секретара Ђерарда Мафеја и његова три сина: најстаријег Антониа Мафеја да Волтеру, који је био један од атентатора у Паци завери против Медичија 1478; другог, хуманисту Рафаела Мафеја званог „Волтерано” који је такође служио у Курији; и најмлађег Мариа Мафеја, који је такође био стипендиста и пратио свог оца у курији.
- Емилио Фјаши (1858-1941), вајар
Remove ads
Партнерски градови
Брухзал- Вунсидел
Менд
Буждур (под контролом Марока, али право на њега полаже и Западна Сахара)
Сандомјеж
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads