Врапча

Врапча (буг. ) је подељено насеље између Бугарске и Србије. Српски део насеља се налази у општини Димитровград у Пиротском округу. Бугарски део насеља се налази у општини Трн у Перничкој области. Према попису из 2022. у српском делу било је 3 становника, док је на попису из 2021. у бугарском делу насеља било је 22 становника.^[1]

Врапча
Врапча
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пиротски
Општина	Димитровград
Становништво
— 2022.	3
Географске карактеристике
Координате	42° 53′ 18″ С; 22° 41′ 14″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	930
Врапча Врапча на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	010
Регистарска ознака

Географија

Врапча се налази на планини Гребен, на граници између Бугарске и Србије. Мали водопад и одлично место за шетњу се налази са леве стране пута непосредно пре села долазе из Трна.

Историја

Према пореским регистрима немуслиманског становништва из периода од 1623. до 1624. године у Османском царству, насеље је означено под именом Варабча и имало је 28 домаћинства.^[2] Бугарска Енциклопедија бележи насеље као: "село у Трнској околији; 845 људи; налази се североистоку од Трна. Становништво се бави пољопривредом, сточарства и градитељством. У попису из 1926. године било је 1.029 становника"^[3] За време Балканског рата 1912. године две особе из села су укључене као добровољци у Македонско-Одринском волонтерском корпусу.^[4] Према Нејском мировном уговору из 1919. године село је постало подељено насеље између Бугарске и Србије.

Демографија српског дела насеља

У српском делу насеља Врапча живе 4 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 65,5 година (50,5 код мушкараца и 80,5 код жена). У насељу је 2002. године било 6 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству био је 2,00.

Ово насеље је великим делом насељено Бугарима (према попису из 2002. године), а у последњих седам пописа примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[5] Година Становника 1948. 309 1953. 266 1961. 175 1971. 84 1981. 61 1991. 31 31 2002. 12 12 2011. 4 2022. 3

Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Бугари			11	91,66%
Хрвати			1	8,33%

Становништво према полу и старости^[7]

м ж ? 0       0 80+ 0       0 75—79 0       1 70—74 2       3 65—69 0       1 60—64 0       0 55—59 1       0 50—54 1       0 45—49 0       0 40—44 0       0 35—39 0       0 30—34 0       0 25—29 2       0 20—24 1       0 15—19 0       0 10—14 0       0 5—9 0       0 0—4 0       0 Просек : 47,2 72,3

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	46	50	47	36	25	14	6

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	3	2	0	0	1	0	0	0	0	0	2,00

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	7	3	4	0	0	0
Женски	5	0	3	2	0	0
УКУПНО	12	3	7	2	0	0

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	4	3	0	0	0
Женски	0	0	0	0	0
Укупно	4	3	0	0	0
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	0	0	0	0
Женски	0	0	0	0	0
Укупно	0	0	0	0	0
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	0	0
Женски	0	0	0	0	0
Укупно	0	0	0	0	0
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	0
Женски	0	0	0	0
Укупно	1	0	0	0