Вуковарско-сремска жупанија

Вуковарско-сремска жупанија (хрв. ) најисточнија је жупанија у Републици Хрватској.

Вуковарско-сремска жупанија
Застава Грб
Држава	Хрватска
Админ. центар	Вуковар
Жупан	Иван Босанчић (ХДЗ)
Површина	2.448 km2
— број ст.	144.438
— густина ст.	59 ст./km2
—	HR
Позивни број	032
Званични веб-сајт

Обухвата подручје западног Срема и дела источне Славоније, односно у највећем делу простор западног дела некадашње угарске жупаније Срем, чије је седиште било у граду Вуковару, а која је 1918. године ушла у састав Краљевине Србије, касније Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Заузима простор од 2.448 km² на чијој се територији налази 26 општина и 5 градова. Према прелиминарним резултатима пописа из 2021. у жупанији је живело 144.438 становника.^[1]

Граничи са Осјечко-барањском жупанијом на северу, Бродско-посавском жупанијом на западу, Босном и Херцеговином на југу, те Републиком Србијом на истоку.

Територијална организација

После проглашења независности, у Хрватској је успостављена нова територијална организација формирањем већих административно-регионалних јединица — жупанија. До пописа становништва из 1991. Хрватска је била подељена на општине са већом површином од данашњих које су биле удружене у Заједнице општина. Подручје данашње Вуковарско-сремске жупаније обухвата подручја бивших општина Винковци, Вуковар и Жупања, осим насељеног места Клиса, које је после формирања нових градова и општина ушло у састав Града Осијека.

Клима

Простор Вуковарско-сремске жупаније има умерено континенталну климу. Лета су сунчана и топла, а зиме су хладне. Средња годишња температура креће се око 11 °C са средњим најтоплијим максимумом од 29,9 °C и средњим минимумом од 12,2 °C.

Становништво

Старосна пирамида Вуковарско-сремске жупаније према попису становништва 2011.

Зграда обновљеног здања Српског дома

Према попису из 2011. у жупанији је живело 179.521 становника.

Попис 2011.[2]‍
Хрвати			142.135	79,17%
Срби			27.824	15,50%
Албанци			492	0,27%
Аустријанци			0	0%
Бошњаци			1.746	0,97%
Бугари			7	0,00%
Власи			0	0%
Мађари			1.696	0,94%
Македонци			100	0,06%
Јевреји			7	0,00%
Италијани			8	0,00%
Немци			137	0,08%
Пољаци			22	0,01%
Роми			253	0,14%
Румуни			27	0,02%
Руси			36	0,02%
Русини			1.427	0,79%
Словаци			1.185	0,66%
Словенци			65	0,04%
Турци			2	0,00%
Украјинци			419	0,23%
Црногорци			97	0,05%
Чеси			36	0,02%
остали			186	0,10%
регионална припадност			11	0,01%
верска припадност			396	0,22%
нераспоређено			13	0,01%
неизјашњени			952	0,53%
непознато			242	0,13%
укупно: 179.521

Број становника по пописима

година пописа	2001.	1991.	1981.	1971.	1961.	1953.	1948.	1931.	1921.	1910.	1900.	1890.	1880.	1869.	1857.
бр. становника	204.768	231.241	223.919	217.115	193.224	166.956	152.472	139.340	127.417	129.754	125.569	117.918	104.801	101.029	86.768

Попис из 2001.‍
Хрвати			160.277
Срби			31.664
Мађари			2.047
Русини			1.796
Словаци			1.338
Остали			7.646