Земфира

Земфира пуним именом Земфира Талгатовна Рамазанова (рус. , башк. ; Уфа, Совјетски Савез, 26. августа 1976) руска је певачица, композиторка и ауторка песама. У својих тринаест година професионалне каријере издала је пет студијских албума, колекцију б-страна и два концертна албума.

Земфира
Земфира 2009.
Пуно име	Земфира Талгатовна Рамазанова
Датум рођења	(1976-08-26)26. август 1976. (49 год.)
Место рођења	Уфа, Руска СФСР, Совјетски Савез
Занимање	певачица, текстописац, песник, композитор
Активни период	1998—данас
Жанрови	рок, алтернативни рок, поп-рок
Издавачка кућа	Рил рекордс
Веб-сајт

Биографија

Земфира се родила у граду Уфи, у радничком микрореону Черниковка у улици Адмирала Ушакова, где је њена породица живела све до краја 1990-их година. Земфира је башкирско-татарског порекла.^[1] Њен отац, Талгат Талхојевич Рамазанов, учитељ је историје, а мајка, Флорида Хакимовна лекар. Старији брат Рамиљ Рамазанов погинуо је несрећним случајем за време подводног риболова.^[2]

Од пете године похађа музичку школу, смер клавир, где су је примили у хор као солисту. Тада је први пут наступила на телевизији: отпевала је на локалној телевизији дечју песмицу, а са седам година написала је прву песму^[3]

Већ се у предшколском узрасту одушевила музиком. У школи је учествоваола истовремено чак у седам секција, али ипак нагласак је стављала на музику и кошарку; завршила је музичку школу с одличним, а почетком 1990. године постала је капитен женске јуниорске репрезентације Русије у кошарци.

Паралелно је учила да свира гитару и директно на улици је изводила песме руских група „Кино「, „Акваријум「, „Наутилус Помпилус「, према неким верзијама – песме на енглеском језику певача Џорџа Мајкла и Фредија Меркјурија.^[4] Након завршетка школе пред њом је стајао тежак избор: музика или кошарка.^[5] Девојка је изабрала музику и уписала се одмах на другу годину студија на Уфски факултет за уметност, које је завршила с одличним успехом (тзв. „црвена диплома「). Након факултета додатно је зарађивала у уфским ресторанима, певајући песме уз пратњу колеге из генерације, саксофониста Влада Колчина. Године 1996. почиње да ради као спикер на уфској радио станици „Јевропа пљус「, где је снимала рекламне шпице. У то време покушава писати песме у програму „Cakewalk「 које ће касније ући на њен први албум „Земфира「 (песме „Снег「, „Почему「, „Синоптик「, „Ракети「).^[6] Такође учествује као други вокал у то време популарној групи „Спектр Ејс「. (њен пратећи вокал може се чути у песми „Как жаљ, што он не негр「)

Земфира снима свој први демо диск с режисером звука Аркадијем Мухтаровим, а истовремено окупља властиту групу. Први музичар с којим је почела да ради јесте басиста Ринат Ахмадијев. Ринат доводи бубњара Сергеја Созинова и они започињу са заједничким пробама на којима Земфира истовремено свира на гитари и на клавијатурама. Група је попуњена доласком клавијатуриста Сергеја Мирољубова и недостаје само соло гитара. Место попуњава Вадим Соловјов који се придружује групи након једног од концерата.

Касета с демо снимцима групе, на којој су се налазиле три песме, „Снег「, „-140「 и „Скандал「 путем новинара долази у руке продуцента групе „Мумиј Трољ「 Леонида Бурлакова, који одлучује да сними њихов први студијски албум. Снимање је трајало пар месеци 1998. године у тонском студију „Мосфилма「. Режисер звука био је Владимир Овчиников, продуцентом звука и певач групе „Мумиј Трољ「 Иља Лагутенко. Уз њих учествују и други чланови групе „Мумиј Трољ「, гитариста Јуриј Цалер и бубњар Олег Пунгин.^[7]

Дискографија

Студијски албуми

• „Земфира「 (рус. Земфира), 1999.
• „Опрости ми моја љубави「 (рус. Прости меня моя любовь), 2000.
• „Четрнаест недеља тишине「 (рус. Четырнадцать недель тишины), 2002.
• „Вендета「 (рус. Вендетта), 2005.
• „Хвала「 (рус. Спасибо), 2007.
• „Z-Sides「, 2010. (колекција до тада необјављених песама)
• „Живети у твојоj глави「 (рус. Жить в твоей голове), 2013.
• „Бордерлайн「 (рус. Бордерлайн), 2021.

Концертни албуми

• „Земфира.Live「 (рус. Земфира.Live), 2006. (настао је за време турнеје „Вендетта「)
• „Земфира.Live2「 (рус. Земфира.Live2), 2009. (настао је за време турнеје „Спасибо「)

Синглови

• „Снег/Небо Лондона「 (рус. Снег/Небо Лондона), 1999.
• „Довиђења「 (рус. До свидания), 2000.
• „Трафик「 (рус. Трафик), 2001.
• „Небомореоблака「 (рус. Небомореоблака), 2004.
• „10 дечака「 (рус. 10 мальчиков), 2008. (колекција ремиксева песме „Дечак「 - рус. „Мальчик「)
• „Нема шансе「 (рус. Без шансов), 2011.
• „Дењги「 (рус. Деньги), 2012.

Колекције

• „KINOproby Tribute Виктор Цој「 (рус. КИНОпробы. Tribute Виктор Цой), 2000. (песме „Кукушка「 и „Каждују ноч「)
• „Хвала, Вендета「 (рус. Спасибо, Вендетта), 2007. (колекција 20 песама)
• „Земфира. Подарочноје изданије「 (рус. Земфира. Подарочное издание), 2010. (реиздање првих три студијских албума, „Земфира「, „Прости мења моја љубов「, „Четyрнадцат' недељ тишини「)

Филмска музика

• Документарни филм, 1996. (песма на башкирском језику)
• Брат 2 (рус. Брат 2), 2000. (песма "Искала")
• Каменскаја: не мешајте палачу (рус. Каменская: не мешайте палачу), 2000. (песма „Лондон「)
• Богиња: как ја пољубила (рус. Богиня: как я полюбила), 2004. (песма „Љубов', как случајнаја смерт'「)
• Љубов' в бољшом городе (рус. Любовь в большом городе), 2009. (песма „Почему「)
• Мелодија дља шарманки (рус. Мелодия для шарманки), 2009. (песме „Ја пољубила Вас「, „Господа「, „Во мне「, „1000 лет「)
• Последњаја сказка Ритy (рус. Последняя сказка Риты), 2012. (музика за филм)

Филмови и DVD

• ЗЕМФИРАLIVE (рус. ЗЕМФИРАLIVE), 2000. (концерт у Дому културе „Горбунов「)
• Земфира.DVD, 2007. (колекција видеоспотова)
• Зелени театр Земфире (рус. Зелёный театр в Земфире), 2008. (документарни филм-концерт, реж. Р. Литвинова)
• Москва. Крокус/Стрелка (рус. Москва.Крокус/Стрелка), 2010. (снимци концерта у Москви у концертној дворани „Крокус「 и Институту медија, архитектуре и Дизајна „Стрелка「, реж. Р. Литвинова)

Видеографија

• 1999. СПИД (рус. СПИД), реж. Павел Руминов, Почему (рус. Почему), Ариведерчи (рус. Ариведерчи), реж. Александр Солоха
• 2000. Искала (рус. Искала), реж. Роман Прyгунов, Хочеш (рус. Хочешь), реж. Павел Владимирскиј
• 2001. Опрости мени моја љубови (рус. Прости меня моя любовь), Трафик (рус. Трафик), реж. Ирина Миронова
• 2002. Бесконачност (рус. Бесконечность), реж. Виктор Вилкс
• 2003. Мачо (рус. Мачо), реж. Алексеј Тишкин
• 2004. Прогулка (рус. Прогулка), реж. Рената Литвинова
• 2005. Бљуз (рус. Блюз), Самолет (рус. Самолёт)
• 2007. Итоги (рус. Итоги), Мy разбиваемсја (рус. Мы разбиваемся)
• 2008. Господа (рус. Господа), реж. А. Рамазанов, Снег начнетсја (рус. Снег начнется), реж. А. Лобанов