Кањижа

За друге употребе, погледајте страницу Кањижа (вишезначна одредница).

Кањижа (мађ. ) је градско насеље и седиште истоимене општине у Севернобанатском округу. Према попису из 2022. било је 8.067 становника.

Кањижа
Трг у Кањижи
Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Севернобанатски
Општина	Кањижа
Становништво
— 2022.	8.067
— густина	106/
Географске карактеристике
Координате	46° 03′ 44″ С; 20° 03′ 03″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	80
Површина	76,1 2
Кањижа Кањижа на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	24420
Позивни број	024
Регистарска ознака

Име

Стара Кањижа је име које је данашња Кањижа носила до након Првог светског рата да би се разликовала од Нове Кањиже, која је лежала са друге стране реке Тисе. Када је Нова Кањижа преименована у Нови Кнежевац, Стара Кањижа остала је само Кањижа. Назив овог места који се користи у мађарском језику јесте („Мађарска Кањижа”). Градска управа је крајем 1934. одлучила да се место зове Павлов Град, за шта је требало одобрење Дунавске бановине.^[1]

Прошлост

Стара Кањижа је у првој половини 18. века имала милитарски статус. Становништво су чинили Срби граничари у Потиској аустријској граници. Када је новембра 1750. године обављено изјашњавање официра, у Кањижи за провинцијални статус су се изјаснили: капетан Стеван Зако, хаднађи Максим Нинчићев и Стеван Карапанџић, барјактари Никола Карапанџић, Стеван Зарић, Груја Чанадац и Георгије Зако. Одан свом животном војничком позиву био је само хаднађ Петар Бајанац.^[2]

Срби граничарски официри који су остали у провинцијалу добили су мађарско племство и мање земљишне поседе, који ће 1765. године остати њихови без ограничења. Тако су постали племићи земљопоседници са 58 ланаца земље у месту: лајтанти Сава Карапанџић, Лазар Међански и Максим Нинчић. Заставници (барјактари) су добили по 44 ланца земље: Стеван Зарић, Груја Чанади и Ђорђе Зако.

Државна власт је по промени статуса и одсељавању Срба граничара кренула ту као и другде масовно колонизацију Мађара.

Демографија

У насељу Кањижа живи 8.318 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,3 година (40,5 код мушкараца и 44,1 код жена). У насељу има 4.025 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,45.

Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[3] Година Становника 1948. 11.139 1953. 10.842 1961. 10.722 1971. 11.240 1981. 11.759 1991. 11.541 11.207 2002. 10.200 10.770 2011. 9.871

Етнички састав према попису из 2011.[4]‍
Мађари			8.319	84,27%
Срби			894	9,05%
Роми			104	1,05%
Албанци			39	0,39%
Југословени			34	0,34%
Хрвати			30	0,30%
Румуни			20	0,20%
Црногорци			19	0,19%
Буњевци			11	0,11%
Немци			6	0,06%
Муслимани			5	0,05%
Словаци			3	0,03%
Словенци			2	0,02%
Власи			1	0,01%
Руси			1	0,01%
остали			13	0,13%
Регионална припадност			33	0,33%
неизјашњени			277	2,80%
непознато			60	0,60%
укупно: 9.871

Становништво према полу и старости^[5]

м ж ? 28       24 80+ 85       196 75—79 120       239 70—74 215       295 65—69 256       320 60—64 265       331 55—59 322       341 50—54 365       348 45—49 418       433 40—44 416       388 35—39 280       347 30—34 306       291 25—29 352       322 20—24 375       353 15—19 370       333 10—14 266       269 5—9 257       267 0—4 195       212 Просек : 39,5 42,5

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	3.465	3.540	3.660	4.041	4.281	4.386	4.025

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	1.033	1.166	820	780	178	37	9	2	0	0	2,52

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	4.173	1.283	2.497	193	188	12
Женски	4.561	842	2.528	894	289	8
УКУПНО	8.734	2.125	5.025	1.087	477	20

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	2.280	211	15	14	1.081
Женски	1.626	125	4	0	550
Укупно	3.906	336	19	14	1.631
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	37	215	233	38	97
Женски	4	31	278	46	25
Укупно	41	246	511	84	122
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	19	41	82	53	85
Женски	37	40	61	144	240
Укупно	56	81	143	197	325
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	59	0	0	0
Женски	39	2	0	0
Укупно	98	2	0	0

Знаменити Кањижани

• Ђорђе Крстић

Градови побратими

• Будаерш, Мађарска
• Фелшежолта, Мађарска
• Ференцварош (Будимпешта), Мађарска
• Кишкунхалаш, Мађарска
• Краљовски Хлмец, Словачка
• Велика Кањижа, Мађарска
• Реске, Мађарска
• Свети Ђорђе , Румунија
• Свилајнац, Србија
• Тата, Мађарска
• Водице, Словенија

Галерија

• 
  Грaдска кuћa
• 
  Kатоличка црква
• 
  Православна црква
• 
  Железничка станица
• 
  Кафана Вигадо у парку бање Кањижа

Види још

• Општина Кањижа
• Црква Св. Арханђела Михаила у Кањижи
• Калварија Кањижа
• Циглана Мале Пијаце
• Бања Кањижа
• Вигадо

Напомене

• Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Кањижа, на којој се налазе два насеља, Зимоњић и Кањижа.