Клеопатра Карађорђевић
ћерка кнеза Александра Карађорђевића From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Клеопатра Карађорђевић (Крајова, 14/26. новембар 1835 — Глајхенберг, 1/13. јул 1855) је била Карађорђева унука и ћерка кнеза Александра Карађорђевића и кнегиње Персиде.
 | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Remove ads
Биографија
Рођена је у Влашкој од оца Александра Карађорђевића (1806—1885) и мајке Персиде, рођене Ненадовић. Породица Карађорђевић је од 1817. до 1831. живела у Хотину, а затим у Влашкој до 1839. У Србију су дошли октобра 1839. и Александар је априла 1840. ступио у војну службу као ађутант кнеза Михаила Обреновића.
Александар је изабран за кнеза Србије 1842. године, а после две године је прешао у двор, кућу купљену од Стојана Симића. Клеопатра је одрастала са две године старијом сестром Полексијом (1833—1914), и када су напуниле 10 и 12 година поставило се питање њиховог образовања. На препоруку Илије Гарашанина и Јована Хаџића за приватног учитеља је изабран Матија Бан, Дубровчанин који је из Цариграда дошао у Србију 1844. године. На дужност приватног учитеља кнежевих ћерки Полексије и Клеопатре ступио је 13. јула 1845.
Чешки композитор и пијаниста Алојз Калауз који је у Србију дошао 1843. године и у Београду давао приватне часове клавира, компоновао је песму „Што се боре мисли моје「 за Клеопатрин 15. рођендан. Средином педесетих година 19. века поново је компоновао Корнелије Станковић и та песма је за време друге владе кнеза Михаила редовно певана на баловима у Београду.
Сестра Полексија се удала 1849. за Константина Николајевића. Клеопатра је са њима 1852. путовала у Цариград, у пасошу је именована као „принцеза србска「. До удаје је живела у двору. Удата је 9. фебруара 1855. за Милана Петронијевића, сина Аврама Петронијевића који је био председник Владе 1844—1852. Венчање је било у Саборној цркви, кум је био Стефан Стефановић Тенка, стари сват аустријски конзул Теодор Радосављевић, а венчао их је митрополит београдски Петар.
Умрла је 1/13. јула 1855. године у бањи Глајхенберг у Штајерској и сахрањена у породичној гробници у Тополи, касније у цркви Светог Ђорђа на Опленцу.
У Неменикућама постоји Клеопатрина чесма.[1]
Remove ads
Породично стабло
Remove ads
Породица
Супружник
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads