Копривничко-крижевачка жупанија
жупанија Хрватске From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Копривничко-крижевачка жупанија је жупанија у северозападном делу Хрватске. Према прелиминарним резултатима пописа из 2021. у жупанији је живело 101.661 становника.[1]
Први жупан Копривничко-крижевачке жупаније је био: Иван Станчер (1993. - 1997), други Никола Грегур (1997—2001), а трећи Јосип Фришчић (од 2001. до данас).
Remove ads
Становништво

Према попису из 2011. у жупанији је живело 115.584 становника.
Према попису становништва из 2001. године жупанија је имала 124.467 становника(2,8% становништва Републике Хрватске) са просечном густином насељености од 71 становника/. Етнички састав је био следећи: Хрвати 96%, Срби 1,9%, Словенци 0,1%, Роми 0,1%, Мађари 0.1% и други.
Данашњи распоред становништва је последица економских и друштвених процеса у последњих пола века. Присутни су процеси деаграризација, индустријализација, дерурализација и урбанизација. Они су убрзали процес напуштања руралних насеља и пораст становништва градова (Копривница, Крижевци и Ђурђевац).
Број становника по пописима
| година пописа | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. | 
| бр. становника | 124.467 | 129.397 | 133.790 | 138.994 | 143.019 | 142.362 | 140.565 | 143.268 | 139.054 | 142.546 | 132.581 | 121.772 | 105.529 | 97.581 | 87.464 | 
Remove ads
Извор
- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године「, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
 
Географија
Копривничко-крижевачка жупанија се налази у северозападном делу Републике Хрватске. Са површином од 1.746 она је седамнаеста жупанија по величини у Хрватској. Североисточни део жупаније чини долина реке Драве на којем превладава пољопривредна делатност са значајним налазиштима нафте и земног гаса. Већа насеља овог простора су Копривница и Ђурђевац.
Економија
Копривничко-крижевачка жупанија спада у панонску регију. Пољопривредни простор Жупаније састоји се од пет микрорегионалних целина:
- Подравски пољопривредни басен (Подравина)
 - Прекодравље
 - Источни и североисточни део (Билогора)
 - Калничко подручје (Калник)
 - Калничко-пригорски део жупаније
 
Подравски пољопривредни базен и Прекодравље је подручје са интензивном пољопривредном производњом. Остале гране економије жупаније су производња млека, производња хмеља, сточарство, повртарство и виноградарство.
Туризам
Најважније дестинације жупаније су Галерија наивне умјетности у Хлебинама, жупна црква Свете Ане, гркокатоличка катедрала Светог Тројства и црква Светог Крста у Крижевцима, историјско средиште Крижеваца, прехрамбени музеј „Подравка」 – Копривница, Стари град Ђурђевац и Галерија Лацковић – Батинске, стари град Калник и Мали Калник.
Remove ads
Знаменитости
На подручју Копривничко-крижевачке жупаније има једанаест заштићених делова природе, који заузимају површину од цца 5.550 ha.
- Посебни резервати :
- географско-ботанички: Ђурђевачки пијесци
 - ботанички: Мали Калник
 - орнитолошки: Велики Пажут
 - шумски: Црни Јарци, Дугачко Брдо
 
 - Парк шума: Жупетница
 - Заштићени предели:
- Чамбина
 - Калник
 
 - Споменик природе:
- Седам стабала храста лужњака
 
 - Споменици парковне архитрктуре:
- Парк код основне школе „Владимир Назор」, Крижевци
 - Парк код Пољопривредне школе у Крижевцима
 
 
Remove ads
Политика
- Тренутни жупан је Јосип Фришчић ()
 
Скупштина (веће) се састоји од 41 посланика:
- : 27
 - : 10
 - : 2
 - : 2
 
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads
