Костолац

За друге употребе, погледајте Костолац (вишезначна одредница).

Костолац је градско насеље и седиште истоимене градске општине која се налази у саставу града Пожаревца у Браничевском управном округу. Према попису из 2022. било је 12.091 становника. На месту данашњег Костолца се налазио важан римски град Виминацијум. Костолац је центар Стига, а у његовој околини се налазе термоелектране и рудници угља.

Костолац
Црква Светог Максима Исповедника
Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Браничевски
Град	Пожаревац
Градска општина	Костолац
Становништво
— 2022.	12.091
— густина	980/
Географске карактеристике
Координате	44° 42′ 26″ С; 21° 10′ 05″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	69
Површина	9,764 2
Костолац Костолац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	12208
Позивни број	012
Регистарска ознака

Демографија

У насељу Костолац је 2002. живело 6973 пунолетна становника на 3186 домаћинстава (2,92 члана по домаћинству), а просечна старост становништва је била 35,7 година (34,8 код мушкараца и 36,6 код жена).

Ово насеље је углавном насељено Србима.

Демографија[1] Година Становника 1948. 2.946 1953. 4.332 1961. 4.981 1971. 6.678 1981. 9.274 1991. 10.365 9.993 2002. 9.313 9.631 2011. 9.569

Етнички састав према попису из 2011.‍[2]
Срби			6.284	65,67%
Роми			2.245	23,46%
Македонци			40	0,42%
Хрвати			33	0,34%
Црногорци			21	0,22%
Мађари			17	0,17%
Словенци			17	0,17%
Власи			13	0,14%
Немци			10	0,10%
Румуни			9	0,09%
Југословени			8	0,08%
Муслимани/Бошњаци			7	0,07%
Руси			2	0,02%
Бугари			1	0,01%
непознато/неизјашњени			819	8,55%

Становништво према полу и старости^[3]

м ж ? 38       57 80+ 35       54 75—79 70       132 70—74 163       198 65—69 186       227 60—64 171       228 55—59 186       213 50—54 324       336 45—49 402       389 40—44 329       310 35—39 307       340 30—34 283       288 25—29 345       310 20—24 382       365 15—19 365       365 10—14 330       345 5—9 313       304 0—4 306       317 Просек : 34,8 36,6

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.165	1.423	1.573	1.886	2.789	3.178	3.186

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	712	773	596	684	224	104	44	22	8	19	2,92

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	3.586	1.004	2.297	134	136	15
Женски	3.812	722	2.300	574	201	15
УКУПНО	7.398	1.726	4.597	708	337	30

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	2.026	14	0	1.120	69
Женски	1.139	9	0	321	92
Укупно	3.165	23	0	1.441	161
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	501	26	28	31	28
Женски	139	6	91	186	10
Укупно	640	32	119	217	38
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	6	15	24	21
Женски	4	8	14	73	117
Укупно	5	14	29	97	138
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	19	0	0	123
Женски	20	0	0	49
Укупно	39	0	0	172

Костолачка култура

Главни чланак: Костолачка култура

Простирање Костолачке културе

Костолачка култура је енеолитска култура, која назив добија по археолошком локалитету код Костолца, а област коју обухвата је шира од познатије Баденске културе, јер захвата Карпатски басен, Централнобалканско подручје и румунско Подунавље. Милоје Васић је 1906. и 1908. публиковао налазе из Костолца, али и налазе исте културе из Прахова и Винче. Костолачка култура, насупрот свом генетском претходнику - Баденској култури, гради солидне надземне објекте, трајније природе, које обнавља више пута. Куће су правоугаоне и велике. У начину градње се наслеђују познонеолитске традиције. Под је масиван, набијен, углачан, зидови су од плетера, вертикалних стубова облепљени блатом. Архитектура је прилагођена конфигурацији терена.

Примењује се скелетно сахрањивање и кремација. Код скелетног је реч о згрченцима у раци, а код кремације пепео је или у урни или се спаљени остаци стављају у јаму и покривају поклопцем. Керамичке посуде карактеристичне за костолачку културу су:

• Зделе - калотасте и без дна, коничне, профилисане
• Шоље са тракастом дршком
• Фишбуте - судови елипсоидног облика

Орнаментика је носилац стила, веома је специфична. Новину представља појава технике, формирају се уже или шире траке трзајем шиљастог инструмента, који се употпуњује белом инкрустрацијом (висећи троуглови, цик-цак линије, полумесечасти зарези итд).

Носиоци ове културе углавном су се бавили земљорадњом и сточарством. Узгајају се пшеница и јечам, гаје се (овца и говече). Металургија стагнира .^[4]

Спорт

• ФК Рудар Костолац, основан 1933. и тренутно се такмичи у Подунавској-шумадијској зони.
• РК Рудар Костолац, основан 1970. и тренутно се такмичи у Суперлиги Србије.
• ОК Рудар Костолац, основан 1960, и тренутно се такмичи Суперлига Србије у фудбалу

Види још

• Градска општина Костолац
• Општина Пожаревац
• Костолачки басен
• КУД „Костолац” Костолац