Крајински партизански одред

Крајински народноослободилачки партизански (НОП) одред формиран је 1. августа 1941. године на атару Шуљевац код Метриша, јужно од Неготина, јачине 15 бораца, са 2 пушке, 3 пиштоља и 5 бомби.

Крајински партизански одред
Место где је 1. августа 1941. формиран Крајински партизански одред
Постојање	1. август – 5. октобар 1941; лето 1942 – 15. јун 1943. Место формирања: Метриш код Зајечара
Јачина	Септембар 1941: 158 војника и официра[1]
Део	НОВЈ
Ангажовање	Устанак у Србији 1941.

Борбена дејства

Ноћу 16/17. августа 1941. разоружао је жандармеријске посаде на железничким станицама Рајац, Тамнич и Брусник и запленио 12 пушака и око 500 метака. Ноћу 21/22. августа напао је среско место Салаш и створио слободну територију која се ширила од Салаша према Неготину и Зајечару. Након што је ојачао на 158 бораца, одред је 22. септембра напао Крајинско-хомољско-поречки четнички одред у селу Црнајки. Здружени одред четника и жандарма напао га је 29. септембра на источним падинама Дели Јована и разбио код села Сикола. Око 500 немачких војника и четнички Крајински и Тимочки одред окружили су га и готово уништили 5. октобра у рејону Лија Глава на јужним падинама Дели Јована. Након тога је преостала само групица од 6 људи. Већину заробљених партизана Немци су повешали у Бору.^[1]

Обновљени одред

Лети 1942. године, Окружни комитет КПЈ за Зајечар је од преживелих бораца и делова Тимочког партизанског одреда формирао нови Крајински одред са 40 људи, који је дејствовао на подручју од села Рготине до Доњег Милановца. Често је водио борбе са четницима и жандармима у рејону Мајданпека и Борског рудника. Група бораца одреда је 5. фебруара 1943. упала у Бор и запалила немачке магацине течног горива. Одред је 15. јуна 1943. ушао у састав Тимочког партизанског батаљона, који је касније прерастао у Зајечарски партизански одред „Миленко Брковић Црни「, који је 11. марта 1944. године преименован у Девету српску бригаду НОВЈ.^[1]

Борци Крајинског партизанског одреда и њихови помагачи − Фотогалерија

• 
  Сретен Вучковић
• 
  Србислав Срба Бешир
• 
  Јован Милојевић Шане
• 
  Јован Трујић
• 
  Јован Динкић
• 
  Јеремија Илић Јегор
• 
  Јован Динић
• 
  Илија Ранковић
• 
  Душанка Милошевић
• 
  Драгомир Милосављевић Гринка
• 
  Драгољуб Милинчић
• 
  Добривоје Недељковић Доне
• 
  Добрила Радосављевић Стара
• 
  Бранко Перић
• 
  Добрила Мирчић
• 
  Дивна Цветковић
• 
  Божидар Стојановић
• 
  Бранко Ценковић
• 
  Божа Ђорђевић
• 
  Бора Радојевић
• 
  Бора Илић Мицињак
• 
  Мариола Петровић
• 
  Радомир Недељковић
• 
  Миомир Радосављевић Пики
• 
  Станоје В. Станојевић
• 
  Божа Илић
• 
  Петар Ђулаковић
• 
  Љубомир Голубовић Видра
• 
  Љубомир Николић Дилга
• 
  Радован Дудић
• 
  Радомир Живановић Баја
• 
  Ратко Недељковић Чича
• 
  Саво Драгојевић
• 
  Стефанија Михајловић
• 
  Стојан Стевић
• 
  Стојан Крестић
• 
  Воја Миленковић
• 
  Владимир Златојевић
• 
  Војислав Станисављевић
• 
  Вукашин Јаковљевић
• 
  Живота Благојевић
• 
  Живојин Петканић
• 
  Светолик Ђорђевић Тола