5. октобар

Уколико сте тражили чланак о свргавању Слободана Милошевића, погледајте чланак Свргавање Слободана Милошевића.

5. октобар (5.10.) је 278. дан у години по грегоријанском календару (279. у преступној години). До краја године има још 87 дана.

Догађаји

октобар
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

• 610 — У Цариграду, у цркви Пресвете Мудрости (Аја Софија) Ираклије (610—641.) крунисан за новог источноримског (византијског) цара. Ираклије је остао упамћен као велики војсковођа и реформатор византијског војног и административног система.
• 1511 — Папа Јулије II основао је Свету лигу Арагона, Венеције и Папске државе са циљем да одбрани јединство цркве, али и да истера Французе из Италије.
• 1796 — Под притиском Француске, Шпанија је објавила рат Великој Британији, који је завршен катастрофалним поразом француско-шпанске флоте 1805. у бици код Трафалгара.
• 1813 — После пропасти Првог српског устанка, у селу Скели, бежећи пред турским окупаторима, педесет жена и девојака не желећи да их Турци обешчасте, скочиле су у Саву, држећи се за руке и утопиле се.
• 1883 — Први европски трансконтинентални експресни воз „Оријент експрес“ кренуо је из Париза за Истанбул.
• 1900 — Персијски шах Музафар ад Дин Каџар посетио Београд и краља Александра I Обреновића.
• 1908 —
  • Аустроугарска анексирала Босну и Херцеговину.
  • Бугарски кнез, немачки принц Фердинанд Кобург прогласио је независност Бугарске од Османског царства, а себе царем Фердинандом I.
• 1910 — Португалија је после обарања краља Мануела II проглашена републиком под председником Жуакимом Теофилом Фернандешом Брагом.
• 1915 — Снажном артиљеријском ватром дуж целог фронта на Дунаву, Сави и Дрини, у Првом светском рату почела је офанзива Централних сила на Србију.
• 1938 — Председник Чехословачке Едвард Бенеш поднео је оставку и отишао у избеглиштво, након што је под притиском Велике Британије и Француске прихватио Минхенски споразум којим је Судетска област уступљена Хитлеровој Немачкој.
• 1954 — Уједињено Краљевство, САД, ФНР Југославија и Италија су потписале Лондонски споразум о укидању Слободне зоне Трста и додели зоне Б и мањег дела зоне А Југославији, а већег дела зоне А са градом Трстом Италији.
• 1964 — У Западни Берлин је кроз тајно ископан тунел испод Берлинског зида побегло 57 држављана Источне Немачке, што је било највеће масовно бекство од изградње зида 1961.
• 1969 — Би Би Си је емитовао прву епизоду серије „Летећи циркус Монти Пајтона“, која је постала култна емисија широм света.
• 1974 — Пет људи је погинуло, а 35 рањено у експлозији бомби које су ирски националисти бацили у два бара у месту Гилдфорд у Енглеској.
• 1983 — Лидер пољског покрета „Солидарност“ Лех Валенса добио је Нобелову награду за мир.
• 1988 — Чилеанци су се на плебисциту изјаснили против предлога да председнику Чилеа Аугусту Пиночеу буде продужен мандат до 1997. године.
• 1989 — Нобелова награда за мир додељена је тибетанском духовном вођи у избеглиштву Далај Лами.
• 1994 —
  • У Швајцарској су пронађена тела 48 припадника секте „Храм Сунца“ који су извршили обредно масовно самоубиство.
  • Успостављен је Светски дан учитеља.^[1]
• 1995 — Амерички изасланик за Балкан Ричард Холбрук успео је, након два месеца преговора са Србијом и Хрватском и лидерима зараћених страна у Босни, да постигне споразум о прекиду ватре, који је био увод у мировне преговоре у Дејтону.
• 2000 — Демонстрације 5. октобра 2000. — после неуспелих покушаја полиције да сузавцем растера стотине хиљада демонстраната у центру Београда, који су протестовали због поништавања председничких избора, грађани су ушли у Савезну скупштину, а нешто касније и у зграду државне Радио телевизије Србије. Под притиском маса Слободан Милошевић следећег дана је признао изборни пораз од кандидата Демократске опозиције Србије, Војислава Коштунице.
• 2004 — У оквиру касарне Топчидер, испред подземног војног објекта Караш под неразјашњеним и контроверзним околностима погинула су двојица гардиста Војске Србије и Црне Горе: Драган Јаковљевић и Дражен Миловановић

Рођења

• 1713 — Дени Дидро, француски филозоф и писац. (прем. 1784)
• 1781 — Бернард Болцано, чешки математичар и филозоф. (прем. 1848)
• 1829 — Честер А. Артур, амерички генерал и политичар, 21. председник САД. (прем. 1886)
• 1864 — Луј Лимијер, француски хемичар, индустријалац, редитељ и продуцент. (прем. 1948)
• 1919 — Војтех Замаровски, словачки историчар античког света и писац. (прем. 2006)
• 1919 — Доналд Плезенс, енглески глумац. (прем. 1995)
• 1921 — Драго Ланг, народни херој Југославије. (прем. 1942)
• 1929 — Боривоје Бора Стојановић, српски глумац. (прем. 2008)
• 1936 — Вацлав Хавел, песник и последњи председник Чехословачке и први председник Чешке. (прем. 2011)
• 1938 — Вилијам Вотсон, амерички глумац. (прем. 1997)
• 1938 — Милан Чоп, хрватски фудбалер.
• 1940 — Милена Дравић, српска глумица. (прем. 2018)
• 1947 — Брајан Џонсон, енглески музичар, најпознатији као певач групе .
• 1948 — Зоран Живковић, српски писац.
• 1951 — Карен Ален, америчка глумица.
• 1951 — Боб Гелдоф, ирски музичар, глумац и филантроп.
• 1952 — Харолд Фалтермајер, немачки музичар, композитор и музички продуцент.
• 1958 — Нил Деграс Тајсон, амерички астрофизичар.
• 1960 — Карека, бразилски фудбалер.
• 1967 — Гај Пирс, аустралијски глумац.
• 1970 — Александар Кристић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1971 — Никола Рицоли, италијански фудбалски судија.
• 1971 — Дерик Шарп, америчко-израелски кошаркаш.
• 1972 — Грант Хил, амерички кошаркаш.
• 1975 — Кејт Винслет, енглеска глумица.
• 1976 — Рамзан Кадиров, руски политичар, трећи председник Чеченске Републике.
• 1983 — Џеси Ајзенберг, амерички глумац, писац и драматург.
• 1983 — Флоријан Мајер, немачки тенисер.
• 1983 — Ники Хилтон, амерички модел и богата наследница.
• 1986 — Владимир Богдановић, српски фудбалер.
• 1986 — Новица Величковић, српски кошаркаш.
• 1986 — Никита Курбанов, руски кошаркаш.
• 1990 — Федерико Делбонис, аргентински тенисер.
• 1991 — Торнике Шенгелија, грузијски кошаркаш.

Смрти

• 579 — Јустин II Млађи , византијски цар (владао 565—578)
• 1056 — Хенрик III, цар Светог римског царства. (рођ. 1017)
• 1805 — Чарлс Корнволис, британски генерал и државник.
• 1880 — Жак Офенбах, француски композитор немачког порекла (рођ. 1819)
• 1933 — Николај Јуденич, руски генерал (рођ. 1862)
• 1957 — Хосе Андраде, уругвајски фудбалер. (рођ. 1901)
• 1973 — Милунка Савић, српска хероина Балканских и Првог српског рата. (рођ. 1888)
• 1986 — Џејмс Вилкинсон, енглески математичар и информатичар.
• 1990 — Ђорђе Вукадиновић, српски и југословенски фудбалер.
• 1996 — Симор Креј, рачунарски архитекта, основао компанију Cray Research.
• 2001 — Емили Шиндлер, супруга Оскара Шиндлера, филантроп.
• 2004 — Морис Вилкинс, енглески научник и нобеловац (рођ. 1916).
• 2011 — Стив Џобс, један од оснивача и главни руководилац Епла и Пиксара.

Празници и дани сећања

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

Референце

1. „Дан учитеља”. Дан по дан. Приступљено 28. 7. 2020.

• Светски дан учитеља