Књижевни сусрети на Козари
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Књижевни сусрети на Козари као једна од највећих и најстаријих књижевних манифестација у Републици Српској и Босни и Херцеговини одржани први пут на Мраковици од 21. до 28. јула 1964. године, под називом Скуп младих писаца Босне и Херцеговине „Козара 64」. Током постојања Сусрети су мењали називе и организаторе, али су се главни програми увек одржавали на Козари и у Приједору.[1]
Због ратних дешавања у БиХ, дошло је до паузе од 1992. до 2001. године. Од 2001. године, извршни организатор и покровитељ Књижевних сусрета на Козари је Град Приједор.[2]
Remove ads
Историјат

На иницијативу Општинског комитета Савеза омладине Приједор, од чланова литерарних секција приједорских средњих школа, у фебруару 1964. године, основан је Клуб младих писаца „Петар Кочић」 Приједор. Својим личним ангажовањем чланови Клуба су исте године организовали су Скуп младих писаца Босне и Херцеговине, поводом 27. јула, дана устанка у БиХ, који је одржан у шаторском насељу на Мраковици. У организацију првих Сусрета, Клуб младих писаца „Петар Кочић「 је имао највећу подршку од ОК СО Приједор, а већ на наредним Сусретима прикључили су се и покровитељи, прво Фабрика целулозе и папира Приједор, па онда и Рудник жељезне руде Љубија, који је био покровитељ Сусрета све до 1991. године. Од 1966. године у организовање Сусрета укључила се и Културно просвјетна заједница Приједор.
Од оснивања до данас, Књижевне сусрете на Козари карактеришу три периода који се разликују и по облику организовања и по концепцији.
- од 1964. до 1973. године на Козари су се окупљали млади писци и Сусрети су носили назив Скуп младих писаца БИХ „Козара」,
- од 1974. до 1992. године на Козару долазе најеминентнији писци тадашње Југославије и Сусрети су се одржавали под називом Сусрет књижевника Југославије на Козари,
- од 2001. године, Сусрети добијају данашњи назив и окупљају књижевне ствараоце српског језичког подручја.[3]
Remove ads
Награде Сусрета
Од 1978. године Сусрети додељују своју Књижевну награду „Скендер Куленовић」, а од 2002. године додељује се и Награда „Књижевни вијенац Козаре」 за животно дело.[4] Први добитник награде „Скендер Куленовић」 је Бранко Ћопић, а „Књижевни вијенац Козаре」 Стеван Раичковић.
Добитници награда
- 1978.
- Бранко Ћопић - Добитник награде „Скендер Куленовић「 за целокупни књижевни опус
- 1979.
- Родољуб Чолаковић - Добитник награде „Скендер Куленовић「 за целокупни књижевни опус
- 1980.
- Јуре Каштелан - Добитник награде „Скендер Куленовић「 за поетски опус
- 1981.
- Мишко Крањец - Добитник награде „Скендер Куленовић「 за изузетно остварење из области књижевности
- 1982.
- Младен Ољача - Добитник награде „Скендер Куленовић「 за целокупни књижевни опус
- 1983.
- Васко Попа - Добитник награде „Скендер Куленовић「 за новину у југословенској поезији
- 1984.
- Михаило Лалић - Добитник награде „Скендер Куленовић「 за књижевно дело
- 1985.
- Блаже Конески - Добитник награде „Скендер Куленовић「 за целокупни књижевни опус
- 1986.
- Данило Киш - Добитник награде „Скендер Куленовић「
- 1987.
- Ранко Маринковић - Добитник награде „Скендер Куленовић「
- 1989.
- Дервиш Сушић - Добитник награде „Скендер Куленовић「 за најбољу књигу године
- 1990.
- Душан Костић - Добитник награде „Скендер Куленовић「 за најбољу књигу године
- 1991.
- Јара Рибникар - Добитник награде „Скендер Куленовић「 за целокупни књижевни опус
- 2001.
- Љубомир Симовић - Добитник награде „Козара「 за књигу „Тачка」
- 2002.
- Стеван Раичковић - Добитник награде „Књижевни вијенац Козаре「 за животно дело
- Рајко Петров Ного - Добитник награде „Скендер Куленовић」 за књигу године „Најлепше песме Р. П. Нога」
- 2003.
- Ђорђо Сладоје - Добитник награде „Скендер Куленовић「 за књигу године „Душа са седам кора」
- 2004.
- Ранко Рисојевић - Добитник награде „Скендер Куленовић「 за књигу године „Први свијет」
- 2005.
- Светозар Кољевић - Добитник награде „Књижевни вијенац Козаре「 за животно дело
- Ненад Грујичић - Добитник награде „Скендер Куленовић「 за књигу године „ Светлости и звуци」
- 2006.
- Милосав Тешић - Добитник награде „Скендер Куленовић「 за књигу године „У тесном склопу」
- 2007.
- Милован Марчетић - Добитник награде „Скендер Куленовић「 за књигу године „Ташкент」
- 2008.
- Матија Бећковић - Добитник награде „Књижевни вијенац Козаре「 за животно дело
- 2009.
- Мирослав Максимовић - Добитник награде „Скендер Куленовић「 за књигу године „77 сонета」
- 2010.
- Дара Секулић - Добитник награде „Скендер Куленовић「 за књигу године „Го паук」
- 2011.
- Драган Колунџија - Добитник награде „Књижевни вијенац Козаре「 за животно дело
- 2012.
- Добрица Ерић - Добитник награде „Скендер Куленовић「 за књигу године „Моји рођаци из долине цвећа」[5]
- 2013.
- Ранко Павловић - Добитник награде „Скендер Куленовић「 за књигу године „Дубље од слутње」
- 2014.
- Љубивоје Ршумовић - Добитник награде „Књижевни вијенац Козаре「 за животно дело[6]
- 2015.
- Никола Вујчић - Добитник награде „Скендер Куленовић「 за књигу године „Сведочење」
- 2016.
- Зоран Костић - Добитник награде „Скендер Куленовић「 за књигу године „Таче печат」[7][8]
- 2017.
- Милован Данојлић - Добитник награде „Књижевни вијенац Козаре「 за животно дело[9]
- 2018.
- Здравко Миовчић - Добитник награде „Скендер Куленовић「 за књигу године „Шта је душа скупила」
- 2019.
- Душан Ковачевић - Добитник награде 「Књижевни вијенац Козаре」 за животно дело[10]
- 2020.
- Драгослав Михаиловић - Добитник награде 「Скендер Куленовић-Књижевни вијенац Козаре」 за животно дело
- 2021.
- Ђорђе Нешић - Добитник награде 「Скендер Куленовић-Књижевни вијенац Козаре」 за животно дело[11]
Remove ads
Издавачка делатност
Издавачка делатност Сусрета покренута је одлуком на 45. књижевним сусретима на Козари, на седници одржаној 17. новембра 2017. године, када је именован и Уређивачки одбор. Циљ ове одлуке је био да се ова књижевна манифестација обогати и убудуће прати са одговарајућом књижевном едицијом.[12]
Уређивачки одбор је одлучио да едиција има три линије (стилски и графички различите само у нијансама) под називом:[13]
- Овјенчани, посвећена лауреатима,
- Трагови, пратиће учеснике Сусрета, све оне писце који су у прошлости долазили на књижевну Козару,
- Свједочења, биће усмјерена ка ретким, необичним, али значајним литерарним и уметничким појавама и догађајима, који се могу довести у везу са Сусретима.
Намера је да се у сваком годишњем колу објаве две или три књиге из линије Овјенчани, те да се сваке друге или треће године појави по једна књига Трагова и Свједочења.
Види још
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads