МДМА

МДМА, генеричко име метилендиоксиметамфетамин, познат и као екстази, у жаргону „ексер“, је синтетичка, психоактивна дрога, дериват амфетамина. Спада у јаче психоактивне дроге, а деловање је слично допингу у спорту. Узима се орално у облику таблета. Доза од 75 до 100 почиње деловати након 20 до 40 минута, а делује od 3 do 5h.

МДМА

IUPAC име
(RS)-1-(1,3-бензодиоксол-5-ил)-N-метилпропан-2-амин
Клинички подаци
Drugs.com	унос
Опојна дрога	Физичка: не[1] Психолошка: умерена
Одговорност за зависност	Умерена[2]
Начин примене	орално[3] ređe: инсуфлационо,[3] инхалационо,[3] инјекционо,[3][4] ректално
Правни статус
Правни статус	AU: S9 (Забрањен) CA: План I UK: Класа А US: План I UN: Психотропни план I
Фармакокинетички подаци
Метаболизам	Јетра, CYP450 екстензино учествује, укључујући CYP2D6
Метаболити	МДА, ХММА, ХМА, ДХА, МДП2П, МДОХ[5]
Почетак дејства	30–45 min (орално)[6]
Полувреме елиминације	(R)-MDMA: 5.8 ± 2.2 h[7] (S)-MDMA: 3.6 ± 0.9 h[7]
Дужина акције	4–6 h[6]
Излучивање	Бубрег
Идентификатори
CAS број	42542-10-9 Y[]
ATC код
PubChem	CID 1615
IUPHAR/BPS	4574
DrugBank	DB01454 Y
ChemSpider	1556 Y
UNII	KE1SEN21RM Y
KEGG	C07577 Y
ChEBI	CHEBI:1391 Y
ChEMBL	CHEMBL43048 Y
Синоними	3,4-МДМА, [8][9]
PDB ligand ID	B41 (PDBe, RCSB PDB)
Хемијски подаци
Формула	11152
Моларна маса	193,25 g·mol−1
Хиралност	Рацемска смеша
SMILES CC(NC)CC1=CC=C(OCO2)C2=C1
InChI InChI=1S/C11H15NO2/c1-8(12—2)5-9-3-4-10-11(6—9)14-7-13-10/h3-4,6,8,12H,5,7H2,1-2H3 Y Key:SHXWCVYOXRDMCX-UHFFFAOYSA-N Y
Физички подаци
Тачка кључања	105 °C (221 °F) на 0.4 mmHg (експериментално)

Екстази

Екстази се најчешће појављује у форми таблета.

Симптоми су проширене зенице, кочење и дрхтање вилице и зуба, пораст крвног притиска, убрзани рад срца, губитак апетита и велика издржљивост без знакова умора. Екстази појачава перцепцију околине, а након прекида су могући флешбекови. Након попуштања деловања дроге могућа је депресија, умор и исцрпљеност.

Популарност

Иако синтетизован 1912. године екстази се сматра новом дрогом.^[10] Често је коришћен у групацијама које слушају одређену врсту музике, данас најчешће електронске (рејв, техно итд.). Психеделичне дроге шездесетих које си промовисале „спиритуалност“ и „спајање с универзумом“, забрањене су 1970. године.

Екстази има потенцијалне психостимулативне и психоделичне супстанце. Године 1985. екстази је стављен на листу са другим психоделицима, уз наглашену забринутост због његове немедицинске употребе и „пренаглашене добронамерне подршке и бескомпромисног прозелитизма“ који се испољавају епидемијским ширењем екстазија у популацији деце и омладине.^[11][12]

Штетне последице

Последице предозирања екстазијем могу бити смртни исходи, хиперпирексија (повећана температура), дехидрација (губљење течности) и отказивање рада срца. Постоји и „природни“ екстази — таблете које садрже жен-шен, колу и неке природне енергансе — до чије шире производње и употребе је већ дошло.^[13][14][15]

Ментални поремећаји

По свом саставу „екстази“ је сличан амфетамину и мескалину^[16], па су и доминантни фармакодинамски ефекти стимулација менталне активности и илузионо - халуцинаторне „креације“. Супстанца се брзо ресорбује, прелази крвно - мождану баријеру и делује на централни нервни систем.

На западу злоупотребе ове супстанце достиже епидемијске размере међу тинејџерима. Последице злоупотребе ове супстанце су на нивоу менталног функционисања, телесног здравља и поремећаја личности. Реакције су индивидуалне, а токсични ефекти могу бити испољени и при врло малим дозама. Међу психичким симптомима доминирају:

• страх, депресивност^[17][18][19]
• слусне и видне халуцинације^[20]
• токсичне или тзв. декласиране психозе код особа које су, у неповољним животним ситуацијама или због интоксикације предиспониране да оболе од неке душевне болести

Токсичне психозе праћене су халуцинацијама, параноичним идеацијама и паничним страхом да су егзистенцијално угрожени, самоубилачким идејама и самоубиствима. Бројне су последице на соматском плану и здравље младих особа озбиљно је угрожено. Најчешћи поремећаји су: запаљење јетре и бубрега, инсуфицијенција бубрега и срца, кардио - миопатије, васкуларна крвављења, разна нервна обољења (тикови, поремећаји налик на паркинсонизам), као и конвулзије епилептичног карактера (код особа која имају личну или породичну предиспозицију).^[13]

Значајно је истаћи и поремећаје личности корисника дроге. Најчешће то су опсесивно- компулзивни феномени, карактеристични по присилним поступцима, као и стереотипна понашања.

Поремећаји раста

Екстази делује и на ендокрини систем, посебно на штитну жлезду и хормон раста. Забележени су случајеви застоја у развоју у деце која су користила неке од од деривата амфетамина. Описани су случајеви драматичног пропадања мишићне масе.^[20]

Смртни исходи такође су зле последице интоксикације, посебно у случајевима када је дрога узета у комбинацији с алкохолом, или са лековима који смањују крвни притисак, неким антидепресивима и антималарицима.

Акутне интоксикације од страха до психичког слома

• Акутна интоксикација екстазијем резултат је прекорачења дозе у кратком временском интервалу. Манифестује се соматским и психичким дисфункцијама. Прекомерне дозе су смртоносне^[21][22].
• Пролонгирана интоксикација последица је хроничне употребе екстазија. Симпотми варирају у интензитету : од благе дисфорије до параноидне психозе. Корисник дроге је еуфоричан, али и забринут непријатним телесним сензацијама, или сумњичав, остећеног доживљавања реалности и окружења као угрожавајућег. Смањење сна и апетита су исто тако карактеристични симптоми.

Индукована екстази (МДМА) ансиозност објашњава се могућношћу да екстази садржаје несвесног дела психе пренесе у свест. Особа није у стању да интегрише несвесне и емоционално богате информације. Акутна интоксикација малом дозом супстанце (50 - 150 ) праћена је благом анксиозношћу, зебњом, нервозом, грижењем вилице, а ишчекивање посебних доживљаја може изазвати стање страха. Интоксицираног треба умирити благим наступом, подршком и уверавањем да је то пролазни ефекат унесене дроге.

• Акутна интоксикација средње великим дозама (250 - 300 ) карактеристична је по одређеној психопатологији и зависи од квалитета толеранције на унесену психостимулативну супстанцу.

Визуелне „искривљености“ манифестују се виђењем светлуцавих и сјајних предмета, титрајућег кретања, геометријски улепшаних. Особа је свесна ефекта супстанце и захтева да остане сама или, пак, тражи помоћ терапеута. Особа је уплашена и терапеут мора да располаже одређеном вештином да успостави комуникацију. Некад испољавају наглашену бригу о другим особама које су такође под дрогом, тврдећи за себе да су „хај“. Могу се појавити параноидне идеације, снажна депресивност, као и изненадне промене стања свести.

• Акутна интоксикација великим дозама (300 - 400 ) зависи од претходних искустава корисника дроге (употреба стимулативних и халуциногених дрога, ПЦП-а и сл. ), толеранције и окружења.

Доминирају следећи симптоми :

• анксиозност која често прераста у панику (праћену убрзаним срчаним ритмом )
• психотична реакција
• параноидност и
• агресивност.

Хипертензивне кризе и срчане аритмије могу угрозити цереброваскуларни систем (мозак и мождане крвне судове) и довести до појаве „слога“ или можданих крвављења (хеморагија). Треба имати на уму да је интоксицирана особа можда конзумирала и неке друге дроге : кокаин, амфетамине, марихуану, алкохол...

Пролонгиране интоксикације губитак менталне бистрине

Пролонгиране интоксикације с великим дозама погађају чак и особе са наглашеном толеранцијом на екстази. Младе особе гутају огромне количине ове дроге и доспевају у стање физичке и психичке исцрпљености. Могу се издвојити следећи симптоми:

• промене расположења
• емоционалну нестабилност
• анксиозност
• депресивност и
• теже менталне поремећаје типа психоза, које су праћене параноидношћу и насилничким понашањем.

Пролонгирана интоксикација малим дозама праћења је блажом психопатијом:

• губитак менталне бистрине и прибраности
• ментална конфузија
• нерасположење
• губитак мотивације
• дезоријентација заборавност и
• оштећење памћења.

Уколико особа настави да користи дрогу, долази до губитка апетита и несанице.