Марија Карађорђевић
супруга краља Александра I Карађорђевића From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Марија Карађорђевић (рум. ; Гота, 9. јануар 1900 — Лондон, 22. јун 1961) била је југословенска краљица, супруга краља Александра I и мајка последњег југословенског краља, Петра II.[1]
Remove ads
Биографија
Друга је ћерка румунског краља Фердинанда Хоенцолерна (1865—1927) и румунске краљице Марије (1875—1938), принцезе од Велике Британије и Ирске, синовице енглеског краља Едварда VII и унуке краљице Викторије.
Маријина бака по мајци је била велика кнегиња Марија Александровна, сестра руског цара Александра III, а деда по мајци јој је био Алфред, војвода од Единбурга — други син британске краљице Викторије.
Иако рођена у Немачкој основно обрзовање је стекла на румунском двору, а после завршетка Првог светског рата наставља школовање у Енглеској, у Хилфилд школи, где су се школовала деца енглеске краљевске породице. Сем матерњег добро је говорила и енглески, немачки и француски језик, а касније и српски.[2]
Била је веома образована. Пре удаје имала је титулу принцезе од Румуније. А као праунука краљице Викторије била је у родбинским односима са свим европским краљевским кућама. За време Првог светског рата радила је са мајком у болници, негујући рањенике. Пошто се звала исто као и своја мајка, била је позната и по надимку Мињон.
Веридба са југословенским краљем Александром I Карађорђевићем је објављена на њен рођендан, 9. јануара 1922. у Синаји.[3] Венчање је одржано 8. јуна 1922. године у Београду, у Саборној цркви Светог архангела Михаила.[4] Са њим је родила три сина:
- краљ Петар II Карађорђевић (1923—1970)
- принц Томислав Карађорђевић (1928—2000)
- принц Андреј Карађорђевић (1929—1990)
Имала је винарију у Демир Капији.[5]
Српски народ ју је веома волео. Била је узор предане и брижне супруге и мајке. Била је веома ангажована у хуманитарном раду и учествовала је у раду организација као што су Комитет Југословенског црвеног крста и Друштву „Свети Јован”. Основала је и фонд који је помагао сиромашну и болесну децу и старе и немоћне.[6]
После убиства краља Александра у Марсељу, 9. октобра 1934. остала је да се брине о синовима и спрема Петра да преузме краљевску улогу када постане пунолетан.
Убиство мужа је краљицу тешко погодило, па се са породицом повукла у сеоско домаћинство у близини Лондона, у Бедфордширу где је живела са својим синовима Томиславом и Андрејом живела до 1946. године, након чега су се преселили у Кент где је купила кућу са имањем. Тамо је наставила да упражњава своје хобије, сликарство и вајарство, а чак је у педесетим годинама постала и студент уметничке школе.
Када је краљ Петар II ступио на власт 28. марта 1941. после капитулације југословенске војске она је постала краљица-мајка. Питање Петровог брака са грчком принцезом Александром , који је склопљен у пролеће 1944. године, трајно ју је отуђио од најстаријег сина.[7] Током Другог светског рата учествовала је у раду Комитета Црвеног крста преко кога је слала хуманитарну помоћ у Југославију, као и у логоре широм европе где је било интернирано преко 200 хиљада срба, али се није потписивала својим именом већ псеудонимом Марија К. Ђорђевић.[8]
Југословенска краљица се никада није бавила политиком, посветила се свом дому и породици и учила је српске народне обичаје. До краја живота је славила породичну крсну славу, Светог Андреја Првозваног.
После Другог светског рата скромно је живела у Енглеској на имању у Кенту. Шарл де Гол је 1959. одликовао великим крстом Ордена легије части.[9]
Преминула је 22. јуна 1961. у Лондону, у 61. години живота и сахрањена у Краљевском гробљу Фрогмор у Виндзору. Њени посмртни остаци су ексхумирани и пренети у Србију 29. априла 2013. године[10][11], да би 26. маја 2013. у оквиру државне сахране били сахрањени на Опленцу.[12][13] Одлуком Вишег суда у Београду рехабилитована је 14. априла 2014. године.[14]
Била је активна у добротворним организацијама.
Remove ads
Титуле и признања
- 9. јануар 1900 — 8.јун 1922: Њ. К. В. принцеза Марија од Румуније, кнегиња од Хоенцолерн-Сигмарингена.
- 8. јун 1922 — 6. јануар 1929: Њено Величанство краљица од СХС
- 6. јануар 1929 — 9. октобар 1934: Њено Величанство краљица од Југославије
- 9. октобар 1934 — 22. јун 1961: Њено Величанство краљица Марија, краљица Мајка
Одликовања
Домаћа
Орден Карађорђеве звезде са брилијантима, Велики крст (Краљевина Југославија)
Орден Светог Саве, Велики крст (Краљевина Југославија)
Страна
Орден Карола I, Краљевина Румунија
Орден румунске круне, Краљевина Румунија
Национални орден Легије части, Француска Република
Remove ads
Породично стабло
Породица
Супружник
Деца
Remove ads
Галерија
Краљица Марија (Паја Јовановић)
краљ Александар и краљица Марија
Портрет принцезе Марије из девојачких дана. У Румунији су је звали „Мињон“ због њене лепоте
Краљица Марија са синовима, принчевима Петром, Томиславом и Андрејом
Биста краљице Марије рад Ђорђа Јовановића
Краљица Марија у српској народној ношњи
Петар II као дете, обучен у шумадијску народну ношњу
Краљица Марија са сином Петром
Краљица Марија
Краљица Марија, 1923. (рад Милене Павловић-Барили)
Представа краљице Марије на новчаници 1000 динара Краљевине Југославије
Remove ads
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads