Марковац (Вршац)

За другa значења, погледајте страницу Марковац.

Марковац је насеље у граду Вршац, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 179 становника.

Марковац
Румунска православна црква у селу
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски
Град	Вршац
Становништво
— 2022.	179
— густина	6/
Географске карактеристике
Координате	45° 09′ 03″ С; 21° 28′ 13″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	156
Површина	29,4 2
Марковац Марковац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	26335
Позивни број	013
Регистарска ознака

Историја

У историјском периоду Марковац је имао више имена:

• У XV веку звало се
• Марковац-1743. године
• 1911.
• Марковац-1919. године

Марктелеке био је у саставу крашовског комитата (среза). За време турске владавине је опустошен. Тек пред први аустриско-турски рат (1737—1739) насељено је ово место опет српским и румунским становницима. Године 1734. подигнута је црква брвнара. Године 1751. пописано је 126 кућа, а исте године се помиње и марковачка поштанска станица на линији Дента-Оравица.

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Марковец" припада Вршачком округу, Вршачког дистрикта. Становништво је измешано, српско и влашко.^[1]

У Турском рату 1788. године братимили су се марковачки Румуни са упалим Турцима, турски заповедник, Абдулах Мехмед Мениш паша, поставио је неког Батошу Бутана из Марковца за капетана над 22 села марковачке околине, са задатком да околину мирним путем покори и коншкрибира (регрутује).

Гркокатоличка црква у Марковцу

Године 1841. спахија Александар Барајевац био је власник поседа Марковац.^[2] Георгије Барајевац "от Марковца" је 1834. године купио Видаковићеву путописну књигу у Темишвару.^[3] Барон Милош Бајић је до своје смрти 1897. године држао у поседу спахилук Марковац. По тестаменту нови власник је постао његов наследник, син синовца Милана - Петар Бајић.^[4]

Становништво бавило се претежно виноградарством тако да је 1835. године, тадашњи најугледнији маћарски енолог, Фрања Шамс похвалио марковачко вино. 1843. године процењен је бербени принос у 9000 акова кљука.

Године 1872. сазидана је румунска православна црква, а Срби су 1890. године до парохијалног дома сазидали богомољу. До 1897. године био је поп Михало Чипић последњи српски парох у Марковцу. Сви Марковачки Срби су порумуњени.

Бројно стање становништва било је: 1869–1529. становника, 1880–1400; 1890–1491; 1900–1527; 1910–1438; А по попису из 1921. године пописано је 1323 становника, од којих је било; Срба-35, Словака-14, Румуна-1209, Немаца-42, Мађара-23 становника.^[5]

Приликом разграничења са Румунијом 1924. било је спорно 30 јутара шуме на Вршишору, који су били заведени у књиге и Марковца и румунске Варадије (која је такође била у поседу Бајића), па је договорена подела.^[6] Ствар је коначно завршена у јуну те године, чиме је окончано и југословенско-румунско разграничење - кота Вршишор је остала у КСХС, а шума је подељена "уздужно".^[7]

Демографија

У насељу Марковац живи 290 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,9 година (47,5 код мушкараца и 50,3 код жена). У насељу има 127 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,57.

Ово насеље је углавном насељено Румунима (према попису из 2002. године), а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[8] Година Становника 1948. 1.125 1953. 1.129 1961. 1.042 1971. 817 1981. 717 1991. 570 442 2002. 329 487 2011. 249

Етнички састав према попису из 2002.‍[9]
Румуни			251	76,29%
Срби			33	10,03%
Мађари			10	3,03%
Чеси			2	0,60%
Хрвати			2	0,60%
Словенци			2	0,60%
Роми			2	0,60%
непознато			21	6,38%

Становништво према полу и старости^[10]

м ж ? 1       1 80+ 10       14 75—79 13       14 70—74 13       15 65—69 10       11 60—64 13       15 55—59 12       18 50—54 8       11 45—49 12       7 40—44 10       7 35—39 5       7 30—34 10       5 25—29 12       10 20—24 9       10 15—19 6       5 10—14 6       3 5—9 8       4 0—4 4       10 Просек : 47,5 50,3

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	301	307	298	250	195	167	127

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	39	40	17	17	4	7	1	1	0	1	2,57

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	144	28	94	12	7	3
Женски	150	14	93	33	6	4
УКУПНО	294	42	187	45	13	7

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	46	31	0	0	3
Женски	42	32	0	0	0
Укупно	88	63	0	0	3
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	0	3	0	0
Женски	0	0	3	0	0
Укупно	0	0	6	0	0
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	3	0	0
Женски	0	1	0	4	0
Укупно	0	1	3	4	0
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	4
Женски	0	0	0	2
Укупно	2	0	0	6