Газиместан
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Газиместан је меморијални комплекс подигнут у знак сећања на Косовску битку (1389), који се налази око 6—7 километара југоисточно од стварног ратишта познатог као Косово поље. Газиместан је доступан са ауто-пута Приштина—Косовска Митровица, на 5 северозападно од Приштине. Сваке године на Видовдан, односно 28. јуна, одржава се помен код споменика, који је прекривен ликом кнеза Лазара, који је предводио српску војску у Косовском боју.
Као историјски простор односно централно место судара српске и турске војске, представља јединствену целину у којој се налазе: споменик косовским јунацима, у облику средњовековне куле, подигнут 1953. године по пројекту Александра Дерока, Муратово турбе и Газиместан турбе (Барјактарево турбе). На узвисини је Споменик косовским јунацима, док је километар према селу Лазареву Муратово турбе, а на југу, на 500 , Барјактарево турбе.
Remove ads
Назив
Газиместан потиче од арапске речи „гази」 која означава хероја, односно светог ратника, и српске речи „место」.[1]
Простор комплекса Газиместан
Подручје споменичког комплекса Газиместана, Пландишта, Трешевине и Лазарева, граничи се на северној страни са простором Бакшија; на североисточној страни са Брњичком реком; на источној страни границу чине насеље Доња Брњица и простор Равниште; на јужној страни је простор и насеље Орловић; на западној страни су простори Широко поље и Мазгит са насељем Горњи Мазгит. Пут за Приштину на западној страни делимично граничи, а делимично пролази кроз ову целину. Централно место чини кула висине 25 m, у чијој су унутрашњости исписани стихови епских песама косовског циклуса. На врху куле је платформа са које се сагледава простор Косовске битке.
Remove ads
Прослава 600. годишњице битке
Поводом обележавања шест векова од Косовске битке, на Видовдан 1989. године у непосредном простору око Куле урађене су ликовне апликације у ливеној бронзи, које симболишу године јубилеја. У непосредној близини споменика постављен је бели монолитни стуб од мермера са текстом деспота Стефана Лазаревића. Године 1999, по уласку НАТО трупа и успостављању власти УНМИК-a, простор је девастиран, а у меморијалној кули начињена су оштећења на информативним апликацијама.
На прослави, по проценама, се скупило око милион људи. Појединци историчари и бивши југословенски политичари сматрају да је тада Слободан Милошевић у свом говору најавио распад СФР Југославије.[2]
Разарање 1999. године
Спомен-обележје је оскрнављено и оштећено минирањем у присуству британских снага КФОР-а августа 1999. године.
Комплекс данас
Комплекс Газиместана са споменицима и божурима је био под заштитом државе до 1999. године. Иако га од тада чувају међународне снаге, неки Албанци на њему подижу грађевинске објекте. У близини споменика је приватна ергела коња и коњички клуб који терене Газиместана користи као хиподром.
Срби се сваке године о Видовдану окупљају код Споменика косовским јунацима на Газиместану, а Српска православна црква одржи помен.
На Видовдан 28. јуна 2012. код споменика се окупило 10.000 Срба а беседу је држао Патријарх српски Иринеј.[3] На свечаности 2012. десио се инцидент када је Косовска полиција наредила посетиоцима да скину мајице исписане ћирилицом или било чим што подсећа на Србију.[4]
Remove ads
Види још
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads