Награда „Борисав Станковић”

Награда „Борисав Станковић」 додељује се од 1992. за најбољу књигу прозе објављену на српском језику у прошлој години и за целокупни књижевни опус.

Награда „Борисав Станковић」
Повеља награде „Борисав Станковић」 додељена Данилу Николићу 1995. Део колекције која се чува у Адлигату.
Додељује се за	најбољу књигу прозе
Додељује	Књижевна заједница „Борисав Станковић」
Локација	Врање
Земља	Србија
Прво додељивање	1992.; пре 33 године (1992)

Награду у част књижевника Борисава Станковића установила је и додељује Књижевна заједница „Борисав Станковић」 у Врању. Награда се додељује у оквиру манифестације „Борина недеља」 која се одржава од 23. до 29. марта у Врању. Уручење се приређује на завршној свечаности, последњег дана трајања манифестације. Награда се састоји од повеље (на кожи), барељефа са ликом књижевника Борисава Станковића, новчаног износа и објављивања књиге. Добитник има част да следеће године отвори манифестацију и том приликом добија портрет Борисава Станковића.

Барељеф са ликом Борисава Станковића (десно), додељен Данилу Николићу. Део колекције која се чува у Адлигату.

Добитници

Досадашњи добитници су:^[1][2][3][4]

Од 1992. до 2000.

• 1992 — Милорад Павић, за роман Унутрашња страна ветра.
• 1993 — Мирослав Јосић Вишњић, за роман Приступ у кап и семе.
• 1994 — Драгослав Михаиловић, за књигу прича Лов на стенице.
• 1995 — Светлана Велмар Јанковић, за роман Врачар.
• 1996 — Данило Николић, за роман Краљица забаве.
• 1997 — Милица Мићић Димовска, за роман Последњи заноси МСС.
• 1998 — Јован Радуловић, за роман Прошао живот.
• 1999 — Слободан Џунић, постхумно, за роман Ветрови Старе планине.
• 2000 — Радован Бели Марковић, за књигу Мале приче.

Од 2001. до 2010.

• 2001 — Антоније Исаковић, за књигу прича Нестајање.
• 2002 — Павле Угринов, за роман Бесудни дани.
• 2003 — Горан Петровић, за књигу прича Ближњи.
• 2004 — Момо Капор, за роман Конте.
• 2005 — Милован Данојлић, за роман Зечји трагови.^[5]
• 2006 — Добрило Ненадић, за роман Мрзовоља кнеза Бизмарка.
• 2007 — Младен Марков, за роман Тескоба.^[6]
• 2008 — Мирослав Тохољ, за књигу прича Венчање у возу.^[7]
• 2009 — Радослав Петковић, за роман Савршено сећање на смрт.^[8]
• 2010 — Жарко Команин, за роман Љетопис вјечности.^[9]

Од 2011. до 2020.

• 2011 — Владан Матијевић, за роман Врло мало светлости.^[10]
• 2012 — Воја Чолановић, за роман Ода мањем злу.^[11]
• 2013 — Драго Кекановић, за роман Вепрово срце.^[12]
• 2014 — Петар Милошевић, за роман Тиња Kalaz.^[13]
• 2015 — Никола Маловић, за роман Једро наде.
• 2016 — Милисав Савић, за роман La sans pareille.^[14][15]
• 2017 — Душан Ковачевић, за целокупни књижевни опус.^[16][17]
• 2018 — Гроздана Олујић, за целокупни књижевни опус, са посебним освртом на роман Преживети до сутра.^[18]
• 2019 — Бранимир Шћепановић, за целокупни књижевни опус.^[19]
• 2019 — Синиша Ковачевић, роман Године врана.^[19]
• 2020 — није додељена из техничких разлога.^[20]

Од 2021.

• 2021 — Петар Сарић, за целокупни књижевни опус.^[21]
• 2022 — Михајло Пантић, за целокупни књижевни опус.^[22]
• 2023 — Владимир Пиштало, за целокупни књижевни опус.^[23]

Повеља „Борисав Станковић」

Књижевна заједница „Борисав Станковић」 додељује и истоимену Повељу за животно дело, односно за изузетан допринос српској књижевности и неговању вредности дела Борисава Станковића:

• 2006 — Радивоје Микић
• 2008 — Љубиша Јеремић^[24]
• 2016 — Александар Јовановић^[25]
• 2019 — Мило Ломпар^[26]
• 2021 — Часлав Ђорђевић^[27]