Павле Угринов

За другу употребу, погледајте чланак Василије Поповић (вишезначна одредница)‎.

Павле Угринов (право име Василије Поповић; Мол, 15. април 1926 — Београд, 23. јун 2007) био је српски књижевник, драматург, редитељ и академик. ^[1]

Павле Угринов
Угринов 1979. године
Пуно име	Василије Поповић
Датум рођења	(1926-04-15)15. април 1926.
Место рођења	Мол, Краљевина СХС
Датум смрти	23. јун 2007.(2007-06-23) (81 год.)
Место смрти	Београд, Србија

Биографија

Основну школу похађао је по разним местима у Војводини, а средњу је завршио у Петровграду, данашњем Зрењанину.

Економски факултет у Београду уписао је 1946. године. После две завршене године студија уписао се на тек основану Академију за позориште и филм у Београду, где је дипломирао 1952. године на одсеку за режију у класи проф. др Хуга Клајна, са представом "Витез чудеса" шпањолског аутора Лопеја да Веге ^[2]. После студија једно време се бавио позоришном режијом и теоријом. Један је од оснивача камерне сцене Атеље 212 у Београду. Његовом поставком драме Чекајући Годоа Семјуела Бекета свечано је отворена сцена тог театра. Радио је и као уредник драмског и серијског програма Телевизије Београд.

У књижевни живот ступио је 1955. године поемом Бачка запевка, за коју је заједно са Александром Тишмом, добио Бранкову награду за поезију. Затим се потпуно посветио писању прозе и есејистике.

Објавио је 21 књигу, међу којима су романи: Одлазак у зору (1957), Врт (1967), Елементи (1968), Домаја (1971), Фасцинације (1976), Задат живот (1979), Царство земаљско (1982), Отац и син, Без љубави (1986), Топле педесете (1990); новела Исходиште (1963), прозна дела: Сензације (1970), Речник елемената (1972).

Написао је више сценских адаптација, телевизијских и радио драма, есеја, студија и критика.

Био је члан Главног одбора Стеријиног позорја, члан Савета ЈДП-a, члан Председништва Удружења књижевника Србије, члан Савета Музеја савремене уметности у Београду, члан Савета БИТЕФ-a и бројних других културних установа и манифестација. Био је председник савета Летописа Матице српске и стални члан – сарадник те установе. За редовног члана САНУ изабран је 29. маја 1991. године.

Преминуо је 23. јуна 2007. године у Београду у 82. години.

Признања

Одликовања

• Орден заслуга за народ са сребрним зрацима, 1976.
• Орден Републике са сребрним венцем, 1988.

Награде

• Бранкова награда, за књигу песама Бачка запевка, 1955.
• НИН–ова награда, за роман Задат живот, 1980.
• Октобарска награда града Београда, за роман Царство земаљско, 1983.
• Нолитова награда, за роман Топле педесете, 1990.
• Награда „Карољ Сирмаи”, за књигу кратке прозе Кристализација, 1993.
• Андрићева награда, за књигу прича Николета, 1995.
• Просветина награда, за књигу мемоара Егзистенција, 1996.
• Награда Просветиног антиратног сајма књига, за књиге Утопија и Антиегзистенција, 1999.
• Награда „Тодор Манојловић”, за 2000.
• Награда „Борисав Станковић”, за роман Бесудни дани, 2002.
• Награда „Лаза Костић”, за књигу документарне прозе Старо сајмиште, 2005.

Филмографија

Год.	Назив	Улога |- style="background: Lavender; text-align:center; "	1960.-те
1960.	Острво мира ТВ филм	/
1962.	Коштана ТВ филм	/
1962.	Мандрагола ТВ филм	/
1969.	Недозвани ТВ филм	/
1969.	Преко мртвих ТВ филм	/