Народно позориште Кикинда
позориште које се налази у Кикинди From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Народно позориште Кикинда је професионално позориште у Кикинди, смештено на Тргу српских добровољаца 28. Основано је 2. децембра 1950. године као Градско позориште, а статус професионалног позоришта носи од 1992. године.[2][3]
Зграда позоришта, саграђена 1893. године као ресторан Национал, део је заштићеног Градског језгра Кикинде.[4] Сала позоришта, која је задржала необарокни изглед, сматра се најстаријом очуваном позоришном салом у Србији и део је Европске руте историјских театара.[5][6]
Remove ads
Историјат
Рани позоришни живот (1796—1950)
Позоришни живот у Кикинди бележи се од 1796. године, када је изведена прва представа гостујуће глумачке трупе на немачком језику. Прва представа на српском језику, такође у извођењу путујуће групе, одиграна је 1824. године.[2]
Кључни тренутак за локалну позоришну историју десио се 1834. године, када је група кикиндских омладинаца и студената припремила и извела представу Светислав и Милева Јована Стерије Поповића. Представа је одржана у гостиони „Код златног плуга” у данашњој Доситејевој улици.[2] Ускоро су формиране прве сталне позоришне дружине, чиме је успостављен континуитет позоришног живота у граду, иако је требало више од једног века да позориште добије стални институционални статус.
Поводом 150 година од овог догађаја, 1984. године, на кући где се гостиона налазила, постављена је меморијална плоча, рад академског вајара Небојше Митића.[7]
Оснивање Градског позоришта (1950-е)
У јуну 1950. године, Извршни одбор Народног одбора града Кикинде донео је Решење о образовању „Управе Градског позоришта“. За првог управника именован је Војислав Крстоношић, а за редитеља Сава Павловић.[8] Управа се одлучила да се позориште смести у салу хотела Национал (данашња зграда позоришта), која је захтевала мања улагања од алтернативне локације у згради Синагоге.[а]
Као званичан почетак рада позоришта обележава се 2. децембар 1950. године, када је изведена прва представа за грађанство – Коштана Борисава Станковића, у режији Саве Павловића. У првој сезони урађено је 8 премијера и одржано 45 представа.[10]
Позориште је неколико пута мењало назив: основано је као Градско позориште, три године касније постаје Градско аматерско позориште, а од априла 1956. Народно аматерско позориште.[11]
У сезони 1955/56, представа Кир Јања Јована Стерије Поповића (режија Сава Комненовић) проглашена је најбољом на Фестивалу аматерских позоришта Југославије у Тузли.[12] Средином деценије, позоришту се припаја и Аматерско позориште „Арањи Јанош”. У сезони 1958/59. уређене су гардеробе и Позоришни клуб, а 1959. заживела је и Мала сцена.[13]
Развој и реконструкције (1960-е – 1980-е)
Први Статут позоришта донет је 1965. године. Током 1960-их, просечан број гледалаца је опао, а појавила се потреба за адаптацијом зграде која је имала грејање на чврсто гориво.[14] Године 1964. започиње дугогодишња сарадња са редитељем Драганом Јовићем.
Представа Па извол'те у Сакуле (сезона 1971/72) постала је најдуговечнија представа позоришта, задржавши се на репертоару, са паузом, све до краја 1990-их. Позориште је 1974. добило управника у сталном радном односу, а број запослених порастао је на пет. Реконструкција зграде започета је 1978. и настављена 1979. године, када су сређени глумачка гардероба, кров и санитарни чвор, као и сама сцена и сала. Крајем деценије уведен су стални позоришни дани (уторак и субота).[15]
Током 1980-их, позориште сарађује са редитељима Велимиром Митровићем и Љубосавом Мајером. Новак Билбија добија стални глумачки ангажман на две сезоне. У овој деценији, позориште је два пута наступало на Балканијади аматерских позоришта у Коринту.[7]
Професионализација (1990-е)
Прекретница се догодила 27. јуна 1991. године, када је Скупштина позоришта донела одлуку да се из назива избаци реч "аматерско", те оно постаје Народно позориште Кикинда.[16] Скупштина општине Кикинда је ту одлуку формализовала 24. септембра 1992, чиме је позориште и званично постало професионална установа.[2]
Дугогодишњи проблем са недостатком помоћних просторија решен је 1992. године изградњом помоћне зграде средствима из месног самодоприноса.[16]
Remove ads
Зграда позоришта
Зграда у којој се данас налази Народно позориште Кикинда подигнута је 1893. године. Првобитно је служила као ресторан и хотел Национал.[4] Налази се на Тргу српских добровољаца и део је заштићеног Градског језгра Кикинде.
Сала позоришта је у необарокном стилу и сматра се најстаријом очуваном позоришном салом у Србији.[5] Гледалиште је типа партер са галеријом (балконом), а укупан капацитет је 314 седишта, односно 366 са помоћним местима.[1] Позориште има "Велику сцену" и "Малу сцену" (од 1959). У децембру 2019. године, позориште је добило нови, уређени фоаје.[17]
Remove ads
Позориште данас
Професионални ансамбл кикиндског позоришта данас броји 13 сталних чланова. Репертоар је разноврстан и укључује класичну и савремену драму, комедије, трагедије, мјузикле, представе из народног живота и представе за децу.[2]
До октобра 2019. године, Народно позориште Кикинда је премијерно приказало 337 представа.[18] Представе са најдужим стажом и највећим бројем извођења у историји позоришта су Па извол'те у Сакуле, Црвенкапа и збуњени вук, Прељубници, Настојник и Славуј и кинески цар.[2]
Напомене
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads