Национални олимпијски комитет
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Национални олимпијски комитет (НОК) је национално удружење и саставни део светског Олимпијског покрета. Национални комитети су подложни контроли Међународног олимпијског комитета (МОК) и одговорни су за организовање свог огранка у учествовању на Олимпијским играма а такође имају права номинације градова из свог домена за домаћина будућих олимпијских игара.
Национални комитети такође се залажу за промоцију и развој спортиста, тренера и званичника на националном нивоу.
Закључно са 2015. годином постоје 206 призната национална олимпијска комитета, који представљају суверене нације или географске регије. Свака од 193 државе пуноправних чланица Уједињених нација, као и једна (Палестина) од две државе (уз Ватикан) са статусом посматрача су чланице олимпијског покрета и имају Националне олимпијске комитете, уз 11 осталих територија, што укупно представља бројку од 206.
Територије које немају статус пуноправног чланица или посматрача Уједињених нација, а имају признат национални олимпијски комитет:
- Четири територије САД: Америчка Самоа, Гвам, Порторико и Америчка Девичанска Острва (као Девичанска острва од стране МОК)
- Три Британске прекоморске територије: Бермуда, Британска Девичанска Острва и Кајманска острва
- Аруба, земља која улази у састав Краљевине Холандије
- Кукова острва, самоуправна територија у слободној асоцијацији са Новим Зеландом
- Хонгконг, Специјални административни регион Народне републике Кине
- Тајван, као Кинески Тајпеј од стране МОК, територија са спорним статусом (независност признаје 21 од 193 чланице УН, НР Кина сматра својом територијом)
- Косово, територија са спорним статусом (независност признаје 108 од 193 чланице УН, Србија сматра својом територијом)
Remove ads
Национални олимпијски комитети
Од 2023. године постоји 206 националних олимпијских комитета.[1] Ту спадају свака од 193 државе чланице Уједињених нација, једна држава посматрач УН (Палестина[2]), две државе без признања УН (Косово[3] и Тајван[note 1][4]) и једна придружена држава Новог Зеланда (Кукова острва[5]).
Такође постоји девет зависних територија са признатим NOC-има: четири територије Сједињених Држава (Америчка Самоа,[6] Гвам,[7] Порторико[8] и Девичанска острва Сједињених Држава[9]), три британске прекоморске територије (Бермуда,[10] Британска Девичанска острва,[11] и Кeјманска острва[12]), једна конститутивна држава Краљевине Холандије (Аруба[13]) и један посебан административни регион Кине (Хонгконг[14]).
Пре 1996. године, правила за признавање зависних територија или конститутивних земаља као засебних земаља у оквиру МОК-а нису била тако строга као она у оквиру Уједињених нација, што је дозвољавало тим територијама да региструју тимове одвојено од њихове суверене државе. Након амандмана на Олимпијску повељу из 1996. године, NOC признање може бити одобрено само након признања независне земље од стране међународне заједнице.[15] Пошто се правило не примењује ретроактивно, зависним територијама и конституентним државама које су признате пре промене правила је дозвољено да наставе да шаљу одвојене тимове на Олимпијске игре,[15] док Фарска острва[16] и Макао[17] шаљу своје параолимпијске тимове.
Једина држава која се тако квалификује да учествује у будућности је Ватикан, држава посматрач УН. Нијуе, још једна придружена држава Новог Зеланда, такође би могла да буде квалификована за учешће у будућности јер води сопствене спољне односе и учествује у неколико специјализованих агенција УН као и друге суверене државе.[18] though this is unclear.[19] Тренутно, све остале државе немају право да се придруже МОК-у, јер их већина земаља чланица Уједињених нација не признаје.[20] Конститутивне земље и зависне територије као што су Курасао, Фарска острва, Гибралтар, Макао и Нова Каледонија такође више не могу бити признате, тако да спортисти са ових територија могу да учествују на Олимпијади само као део националног тима своје матичне нације. Ово правило важи и за територије које доживљавају промену статуса – Олимпијски комитет Холандских Антила је распуштен на 123. седници МОК-а у јулу 2011. пошто су Холандски Антили престали да постоје 2010. године.[21][22]
За оне земље и територије које су део Комонвелта нација, њихови национални олимпијски комитети такође служе као чланови Асоцијације игара Комонвелта. Они су одговорни за организовање и надгледање својих репрезентација на Играма Комонвелта.[23][24]
NOC списак
Овај одељак наводи тренутне организације:
- 206 националних олимпијских комитета које признаје Међународни олимпијски комитет, а такође и чланови Асоцијације националних олимпијских комитета.
- 7 националних олимпијских комитета који су признати од стране њихових континенталних олимпијских асоцијација, али нису признати од сране Међународног олимпијског комитета (курзив).
Чланови ANOC-а имају право да учествују на Олимпијским играма. Неки национални олимпијски комитети који су чланови континенталне олимпијске асоцијације, али нису чланови ANOC-а, такмиче се на турнирима на континенталном и субрегионалном нивоу. Овим комитетима, међутим, није дозвољено да учествују на Олимпијским играма.
Национални олимпијски комитети су чланови Асоцијације националних олимпијских комитета (АНОК) који је подељен у пет континенталних асоцијација:
Африка (ANOCA)
|
|
|
|
1: Национални олимпијски комитет је члан UANOC.
2: Национални олимпијски комитет је члан CIJM.
Америка (Panam Sports)
|
|
|
|
Азија (OCA)
|
|
|
|
1: Национални олимпијски комитет је члан UANOC.
2: Национални олимпијски комитет је члан OCA али није члан ANOC.
3: Званично име које користе IOC, ANOC и OCA заe 
Републику Кину (Тајван).
4: Национални олимпијски комитет је члан CIJM.
Европа (EOC)
|
|
1: Израел је био члан OCA, али је напустио организацију 1981. Он се поново придружио EOC 1994. године
2: Национални олимпијски комитет је члан CIJM.
Океанија (ONOC)
|
|
|
|
1: Национални олимпијски комитет је придружени члан ONOC али није члан ANOC.
Remove ads
Непризнати национални олимпијски комитети
Фарска острва и Макао имају признате Националне параолимпијске комитете и такмиче се на Параолимпијским играма. Међутим, МОК не признаје Национални олимпијски комитет ових територија, тако да они не могу да учествују на Олимпијади.[25] Макао остаје признат од стране Олимпијског савета Азије и учествује на Азијским играма.
Друге постојеће земље/региони са непризнатим олимпијским комитетима: Каталонија,[26] Гибралтар,[27] Француска Полинезија, Нијуе,[28] Нова Каледонија,[29] Курасао,[30][31][32] Гвадалуп,[30][32] Француска Гвајана,[30][32] Мартиник,[30][32] Синт Мартен,[30] Северна Маријанска острва, Ангвила,[32] Монсерат,[32] острва Теркс и Кејкос,[30][32] Придњестровље, Курдистан,[33] Северни Кипар,[34] Сомалиленд,[35] Абхазија[36] и Индијанци.[37][38]
Године 2014, објављено је да Јужна Осетија намерава да оснује Национални олимпијски комитет.[39]
Remove ads
Види још
Напомене
- Designated as Chinese Taipei by the IOC.
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads