Парк природе Камараш

Парк природе Камараш је заштићено природно добро у северној Бачкој на територији општине Кањижа, АП Војводина, Србија. У Србији је законским прописима категорисано као парк природе.^[1]

Парк природе Камараш
IUCN категорија V (заштићени копнени/морски предео)
Камараш
Мјесто	Србија
Најближи град	Кањижа
Површина	267,96 ha
Управљачко тијело	Србија

Камараш

Положај Камараша унутар Србије

Карактеристике

Камараш обухвата комплекс влажних станишта, који се налази на тромеђи Суботичко-хоргошке пешчаре, лесне терасе и алувијалне равни реке Тисе.^[2] Водни режим у знатној мери зависи од хидролошких услова пешчаре. Простор природног добра обухвата и део подручја области Потисја. Најважније природне карактеристике комплекса влажних станишта су одређене географским положајем, педолошким и хидрогеолошким особинама подручја. Остаци природне вегетације припадају најугроженијим типовима вегетације панонског региона.^[3]

Природно добро се састоји од пет целина:

• Лесна долина привременог водотока Фољо од државне границе до алувијалне равни Тисе,
• парк - шума Камараш и истоимено вештачко језеро
• западни обод брега Рек
• фосилни меандар Тисе у којој се данас налази Кудељско језеро
• слатина Сигет у облику острва унутар алувијалне равни^[4]

Ова разноликост и очуваност природних станишта чине парк природе Камараш тако специфичним и значајним. Остаци природне вегетације припадају најугроженијим типовима вегетације панонског региона. Присутност одређених флорних елемената у биљном покривачу указује на вредност природних станишта а истовремено индицира и њихов карактер. Тако овде имамо присуство одређених панонских ендема: козја брада (Центауреа садлериана), врањемила (Лимониум гмелини субсп. Хунгарицум) и дивљи каранфил (Диантхус понтедерае). Од природних реткости и угрожених врста забележени су многоцветни пуцавац (Силене мултифлора) и козја брада (Центауреа садлериана). На простору парка природе забележено је преко сто врста птица, 33 врсте инсеката и 17 врста сисара, а све то захваљујући присуству различитих типова станишта.^[5]

Галерија слика

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Литература

• Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
• Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.