Перо Слијепчевић

From Wikipedia, the free encyclopedia

Перо Слијепчевић
Remove ads

Перо Слијепчевић (Самобор код Гацка, 12. јун 1888Београд, 13. децембар 1964) био је српски књижевни историчар.

Укратко Перо Слијепчевић, Датум рођења ...

Образовање

После завршене гимназије у Мостару определио се за студије германистике и филозофије на Бечком универзитету. Образовање је употпунио докторатом на универзитету у Фрибургу у Швајцарској с тезом о будизму у немачкој књижевности, 1917. године.[1]

Учешће у ослободилачким ратовима

У Балканским ратовима био добровољац у црногорској војсци, а за време Првог светског рата је био активни заступник ставова српске државе у емиграцији.[2]

Професорска каријера

Био је секретар сарајевског Српског просвјетно културног друштва (СПКД) „Просвјета「, а затим професор Велике медресе у Скопљу, а затим је постао хонорарни универзитетски професор 1927. године, а наредне је постао и ванредни професор скопског Филозофског факултета. Редовни професор германистике на истом факлутету постаје 1938. године. Почетком Другог светског рата прелази на Београдски универзитет.

У време окупације је био пензионисан, али је после завршетка рата поново враћен на Београдски универзитет на којем је завршио радни век 1958. године, као шеф катедре за немачки језик и књижевност Филозофског факултета у Београду. Сматра се једним од најбољих германиста које је српска култура икада имала.[2]

Уживао је велики углед у своме времену и, као изворни мислилац, вршиo снажан утицај у многим областима интелектуалног живота. Слијепчевић је један од најбољих германиста кога је српска наука о књижевности имала. Поред главне германистичке студије о Шилеру, затим расправа о Гетеу, Хакнеу, Томасу Ману, написао је низ историјских прегледа о значајним периодима у немачкој књижевности; расправљао је о ренесанси и просветитељству, о класици, хуманизму... Српску мисао о књижевности Слијепчевић је двоструко унапредио. С једне стране, омогућио је поуздан продор модерних метода у бурне расправе о нашем наслеђу, а с друге увео комбиновани приступ који испитује дијалог различитих цивилизација.

Осим тога, његовом политичком, историјском и културно-просветном раду нема равног не само у тзв. омладинској генерацији пред Први светски рат, већ и уопште у српској култури. Он је и један од најзначајнијих представника Младе Босне. чију ће идеологију и политичке визије уобличити у фактичко-историјски рељеф и притом изрећи и написати најтужније и најлепше речи о јунаштву и жртви њених многих неименованих јунака.

Спајао је европску модерну мисао о уметности са етичким и патријархалним вредностима. Европска култура је представљала ред, рационалност, памет - а домаћа, блиске емоције.[3]

Књижевна дела

Писао је студије и есеје, О савременом васпитању народа, о Лучи микрокозма, Томасу Ману, Херману Вендлу. Најзначајније дело о питањима домаће књижевности су Сабрани огледи, објављени у Београду 1956. године.

Најзначајнији његов рад у области германистике је Шилер у Југославији, а писао је и о Гетеовом односу према српскохрватској народној поезији. Његова сабрана дела су објављена 2013. године у десет томова.[1]

Remove ads

Галерија

Референце

Литература

Спољашње везе

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads