Придворје (Конавле)

За друге употребе, погледајте Придворје (вишезначна одредница).

Придворје је насељено место у саставу општине Конавле, Дубровачко-неретванска жупанија, Република Хрватска.

Придворје
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Дубровачко-неретванска
Општина	Конавле (општина)
Становништво
— 2011.	236
Географске карактеристике
Координате	42° 33′ 04″ С; 18° 20′ 59″ И
Временска зона	(), љети ()
Апс. висина	219
Придворје Придворје на карти Хрватске
Придворје Придворје на карти Дубровачко-неретванске жупаније
Остали подаци
Поштански број	20217 Придворје
Позивни број	+385 20

Име

У Придворју је за време Дубровачке републике било седиште кнеза и кнежев двор, па је место због близине двора названо Придворје (при двору).

Географски положај

Придворје се налази под планином Снијежницом уз ивицу Конавоског поља, 3 км источно од аеродрома Дубровник у Чилипима.

Историја

До територијалне реорганизације у Хрватској налазило се у саставу старе општине Дубровник.

Дубровачка република је 1419. купила Горње Конавле (источни део Конавала) од српског великаша Сандаља Хранића а 1426. Доње (западни део) од српског кнеза Радослава Павловића. Становништво је било делом богумилско, па је Република позвала фрањевце из Босне ради проповедања хришћанства, а 1429. године је одлучила да им изгради самостан у Поповићима, да би им мало касније дала локацију уз црквицу св. Мартина у Придворју (седишту кнеза) и доделила материјална средства. Овај највећи грађевински подухват у Конавлима завршен је 1438, а 1464. самостан је под управом Провинције св. Франа у Дубровнику. Грађевина је клаустралног типа с црквом као јужним крилом. Остала три крила су стамбена (једноспратна). Црква је обновљена и освећена 1822. године. Источно крило датира из 1894. године.

Становништво

На попису становништва 2011. године, Придворје је имало 236 становника.

Број становника по пописима[1]
1857	1869	1880	1890	1900	1910	1921	1931	1948	1953	1961	1971	1981	1991	2001	2011
433	450	441	458	466	412	378	358	382	379	359	310	249	266	255	236

Напомена: Од 1857. до 1971. садржи податке за бивша насеља Драговине и Опраси која су 1900, 1910. и 1948. исказивана као насеља.

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Придворје је имало 266 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати			245	92,10%
Срби			8	3,00%
неопредељени			4	1,50%
непознато			9	3,38%
укупно: 266

Привреда

Привреда у Придворју се заснива на пољопривреди.

Културни споменици

• Црква св. Влаха

У оквиру самостана Св. Влаха постоји истоимена црква. Површина цркве износи 245 м², а звоника 16 м². Звоник је висок 21 метар. Црква има три мермерна олтара саграђена приликом обнове 1819. Главни олтар, св. Влаха (слика с ликовима св. Влаха, св. Фрање, св. Мартина, св. Николе и Госпе — олеат (уљани рад) Целестина Медовића из 1880), св. Крижа (дрвен целина Христа 15. век, Петровићева пластика, пренесена из самостана на Дакси) и св. Анте (кип свеца серијске производње). Слика Госпе од седам жалости набављена је 1893. у Италији. Три звона су набављена и благословљена 1936. Платан пред самостаном је засађен 1810. године. Ту је било и гробље становника Придворја до почетка 19. века.^[2]

Самостан је региствован као споменик културе прве категорије код Регионалног завода за заштиту споменика културе и природе у Сплиту.

Спорт

• МНК „Придворје「 је основан 2003. Такмичи се у 1. ЖМНЛ Дубровник — Неретва исток

Референце

• Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
• Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.