Протести против ћирилице у Хрватској

серија протеста крајем 2013. у Хрватској From Wikipedia, the free encyclopedia

Протести против ћирилице у Хрватској
Remove ads

Протести против ћирилице у Хрватској били су серија протеста крајем 2013. године против примене двојезичности у Вуковару, при чему је српском и српском ћириличном писму додељен сузванични статус због локалног мањинског становништва. Примена ове одлуке постала је обавезна након хрватског пописа становништва 2011. године, према којем Срби у Вуковару чине више од једне трећине (34,8%) укупног становништва Вуковара.[1][2] Таблице на српској ћирилици постављене су пошто Уставни закон о правима националних мањина налаже двојезичне табле на свим подручјима где више од једне трећине становништва припада етничкој мањини.[1][3] Ова одлука постала је предмет интензивне агитације хрватских ратних ветерана и обичних грађана који сматрају да је због догађаја, посебно битке за Вуковар, град требало искључити из примене закона о мањинским правима, иако су се протести а и вандализам десили и у другим градовима (тј Сплит, Дубровник итд).[2] Срби у Хрватској су мањинска група која има најужу употребу права на двојезичност од свих националних мањина у Хрватској.[4]

Укратко Протести против ћирилице у Хрватској, Локација ...
Thumb
Антићирилични графити са симболом У усташа

Група је позвала штабове за одбрану хрватског Вуковара покренула је протестне скупове 2. септембра, чим је у Вуковару почело постављање табли исписаних и латиницом и ћирилицом.[5] Уз протесте у Вуковару, у априлу 2013. организовани су и протести на главном загребачком тргу са око 20.000 учесника.[6] Паралелни протести одржани су у Товарнику,[7] Богдановцима,[8] Ловасу,[8] и Нуштру.[9] Више натписа на српској ћирилици је срушено, други су разбијени чекићима, а демонстранти су се сукобили са полицијом, при чему су четири полицајца лакше повређена.[10] Неки од присталица који нису директно повезани са демонстрантима организовали су акције исписивања профашистичких усташких графита на православној цркви Светог Благовештења у Дубровнику и Задру.[11][12]

Уставни суд Хрватске је 12. августа 2014. године одлучио да је неуставан предлог референдума о ограничењу употребе мањинских језика на начин да се захтевани удео у укупном становништву повећа на 50% становништва.[13] Градско веће Вуковара морало је да у року од годину дана након одлуке суда статутом регулише употребу мањинског језика.[13] Влада Хрватске је била дужна да дефинише правни механизам за случајеве када представничка тела локалне самоуправе не спроводе обавезе из Закона о језицима мањина.[13] Државним органима надлежним за провођење закона о језицима мањина наложено је да не примењују закон у Граду Вуковару применом мера принуде док Влада Хрватске не испуни своју обавезу.[13]

У априлу 2015. Комитет Уједињених нација за људска права позвао је Хрватску да осигура право мањина да користе свој језик и писмо.[14] У извештају Комитета се то посебно односи на употребу српске ћирилице у граду Вуковару и општинама у питању.[14] Министар спољних послова Србије Ивица Дачић рекао је да његова земља поздравља извештај Комитета УН за људска права.[15]

Дана 17. августа 2015. године, на захтев Уставног суда Хрватске, Градско веће Вуковара одлучило је да измени статут града на начин да се на службеним градским зградама, установама, трговима и улицама не постављају двојезичне табле на латиници и ћирилици. Савет Европе је изразио жаљење због ове одлуке.[16] Одлуку су донели посланици Хрватске демократске заједнице и Хрватског демократског савеза Славоније и Барање, док су посланици Социјалдемократске партије Хрватске, Самосталне демократске српске странке и ХНС-а напустили седницу на којој је одлука донесена.[17] Министарство јавне управе (Хрватска) саопштило је да ће поништити одлуку ако се утврди да је супротна уставу.[18]

Локално грађанско друштво Град, то смо и ми сугерисали су да би се спор могао решити тако што би се на десној страни улаза у зграде локалне самоуправе поставила табла на хрватској латиници, а на лева табла на језицима и писмима етничких мањина које живе у Вуковару.[19]

Remove ads

Реакције

Хрватска

Опозиција

  • Хрватски председник Иво Јосиповић придружио се осуди догађаја у Вуковару, рекавши да се мора уложити додатни напор како би се спречило насиље и тензије. „Имамо закон који иде ка пуном поштовању националних мањина. У доношењу овог закона учествовале су све релевантне политичке странке у Хрватској“, рекао је Јосиповић.[20]
  • Хрватски премијер Зоран Милановић осудио је "шовинистичко насиље", рекавши да оно неће скинути табле на ћирилици у Вуковару јер "мора превладати владавина права".[21][22]
  • Бивши хрватски председник Стјепан Месић изјавио је да протести у Загребу нису демократски израз различитих мишљења, већ нетрпељивости. Појава људи у војним униформама на таквом месту јасно крши државни закон. Ако узмемо у обзир јавно и недвосмислено наметнуте претње да ће силом спречити спровођење обавеза које је сваки грађанин и свака институција дужна да обавља по Уставу, недељно окупљање на главном тргу изгледа као удар на уставно-правни поредак наше земље.[23]
  • Градоначелник Вуковара Жељко Сабо, ветеран југословенских ратова, који је био затворен у Србији, апеловао је на људе да остану мирни и да „не допусте да Вуковар постане Бејрут“.[24]
  • Хрватска министарка спољних послова Весна Пусић рекла је да Хрвати "морају и могу" да поштују хрватске законе и поручила да влада мора чврсто да стоји у погледу закона о мањинама.[24]
  • Драган Црногорац, председник Заједничког већа општина, изразио је забринутост и жаљење због дешавања у Вуковару и остатку Хрватске. Он је рекао да ови догађаји стварају негативну атмосферу усмерену према српској заједници и ћириличном писму. На овај начин поткопавају све што је претходних година постигнуто у изградњи толеранције и суживота међу Србима и Хрватима.[25]
  • Бојан Главашевић, син хрватског репортера Синише Главашевића, убијеног од стране српских паравојних формација након битке за Вуковар, рекао је да је употреба гласа његовог оца на протесту у Загребу неприкладна и да се име његовог оца користи за политички маркетинг. Он је рекао да свако има право на миран протест, али је осудио говор мржње на протестима.[26]
  • 26 невладиних организација у Хрватској упутило је заједничко писмо папи Фрањи, изражавајући забринутост због става хрватског кардинала Јосипа Бозанића и неколико бискупа који су јавно демонстрирали своје противљење двојезичности у Вуковару. Невладине организације су истакле да изјаве епископа не доприносе миру и помирењу, већ воде даљем продубљивању сукоба.[27][28]
  • Надбискуп ђаковачко- осјечки Ђуро Хранић позвао је на међусобно поштовање и љубав.[29]

Подршка

Интернационалне

Бивша Југославија

Србија
  • Српска напредна странка осудила је протесте, позивајући Загреб да заштити права српске мањине.[24]
  • Коалиција српских избеглица из Хрватске, која представља многе Србе који су побегли из Хрватске на крају рата 1995. године, оценила је да су протести још један пример кршења мањинских права у Хрватској.[24]
Словенија
  • Известилац тадашњег Европског парламента за Србију Јелко Кацин рекао је да очекује "јасан одговор" Загреба.[32]

Остало

Европска унија
  • Портпарол Европске комисије Денис Абот рекао је да Европска унија нема намеру да се меша у спор око ћириличких табли у Вуковару. Подсетио је зараћене стране да је поштовање културних различитости и мањинских права садржано у основним документима ЕУ, али да је надлежност за ова питања у свакој држави чланици.[33]
Савет европе
  • Веће Европе је 21. августа 2015. године, подстакнуто одлуком Градског већа Вуковара о изменама и допунама статута града на начин да се на службеним градским зградама, установама, трговима и улицама не постављају двојезичне табле латиничним и ћириличним писмом, саопштило да је ова институција снажно жали због уклањања натписа на језицима мањина путем вандализма или у складу са формалним одлукама које имају за циљ да ограниче присуство мањинских језика у јавности и позива све релевантне јавне органе у свим државама чланицама да у потпуности спроводе одредбе Европске повеље о језицима регионалних или мањинских заједница.[16]
Remove ads

Хронологија

2019

  • 18. октобар: У Градском већу Вуковара догодио се инцидент када је представник СДСС-а Срђан Колар уручио Ивану Пенави, градоначелнику Вуковара, статут града исписан српском ћирилицом.[34][35] Градско веће Вуковара је закључило: „Достигли смо ниво разумевања, солидарности и толеранције међу припадницима хрватског народа и припадницима српске националне мањине на нивоу који олакшава сарадњу и суживот, али услови за проширење делокруга обезбеђеног појединца права нису испуњена“.[36] Остао је само натпис на ћирилици на улазу у вуковарску луку.[37]

2018

2017

  • 20. новембар: Два дана након спомен обележја пада Вуковара, навијачи Црвене звезде истакли су транспарент: „18.11.1991. До новог ослобођења – Слава свим жртвама за српски Вуковар“.[39]

2015

  • 21. август: Савет Европе је изразио жаљење због одлуке Градског већа.[16]
  • 17. август: Градско веће Вуковара донело је одлуку о изменама и допунама статута града да се не обезбеде двојезичне табле на латиничном и ћириличном писму.

2014

  • 23. септембар: Чланови Штаба за одбрану хрватског Вуковара уклонили све двојезичне табле у граду; Њих петоро је касније приведено.[40]
  • 12. август: Одлука Уставног суда Хрватске о неуставности штабова за одбрану приједлога референдума у хрватском Вуковару
  • 16. март: Украдена застава Срба Хрватске са зграде општинске управе у Борову.[41]
  • 14. март: Поломљена двојезична табла канцеларије државне управе у Вуковару.[41]
  • 6. март: Поломљена двојезична табла Хрватског завода за запошљавање у Вуковару.[41]
  • 24. јануар: Посланица групе европских конзервативаца и реформиста у Европском парламенту Ружа Томашић изјавила је да Срби у Вуковару не би требало ништа да добију јер су они ти који су у сарадњи са Југословенском народном армијом уништили град.[42]
  • 7. јануар: Непознати починиоци уништили двојезичну таблу на згради Српског народног већа у Пули.[43]
  • 5. јануар: Уништено шест двојезичних табли у Вуковару.[44]
  • 3. јануар: Патријарх српски Иринеј у Божићном писму је навео да је гоњење ћирилице исто што и прогон Срба.[45]

2013

Thumb
Поломљена двојезична табла ОШ "Никола Тесла" у Мирковцима
  • 20. децембар: Уништене двојезичне табле у Вуковару и на Основној школи у Мирковцима.[46]
  • 16. децембар: Штабови за одбрану хрватског Вуковара предали потписе за референдум.[46]
  • 13. децембар:У Вуковару графити двојезичне табле.[46]
  • 7. децембар: Народни посланик Милорад Пуповац добио претње смрћу.[46]
  • 2. децембар: Пријетеће поруке упућене директору спомен-подручја концентрационог логора Јасеновац.[46]
  • 21. новембар: Министарство државне управе суспендовало је одредбе градских статута које ограничавају употребу мањинског језика.[47]
  • 19. новембар: Неонацистички поздрав ("За дом") на фудбалској утакмици Хрватска-Исланд.[46]
  • 19. новембар: Делегат ФИФА затражио је уклањање транспарента Запамтите Вуковар са стадиона Максимир пре фудбалске утакмице Хрватска-Исланд.[48]
  • 19. новембар: Уклоњена двојезична табла са зграде општине Трпиња; украдена застава Срба Хрватске.[46]
  • 18. новембар: Државној делегацији предвођеној премијером Зораном Милановићем и председником Ивом Јосиповићем блокирано је учешће у „шетњи сећања на пад Вуковара“[49]
  • 18. новембар: Председник Српског народног већа Милорад Пуповац по први пут учествовао у „шетњи сећања“ у част битке за Вуковар. Догађају је присуствовао Вељко Џакула, председник Српског демократског форума.[50][50]
  • 17. новембар: У Осијеку по трећи пут украдена двојезична табла.[46]
  • 17. новембар: Штабови за одбрану хрватског Вуковара почели су прикупљање потписа за референдум за ограничење права на употребу мањинских језика.[46]
  • 12. новембар: Осликан сто на згради Српског народног већа у Осијеку.[46]
  • 9. новембар: Два мушкарца (обојица по 18 година) оштетили су таблу на Генералном конзулату Србије у Ријеци.[46]
  • 6. новембар: На Тргу бана Јелачића освануо графити („српско породично стабло“) са сликом линчованих људи.[46]
  • 5. новембар: Оштећена двојезична спомен-плоча македонском писцу Андреју Петковићу у Ријеци.[46]
  • 5. новембар: Графит „Срби напоље“ исписан у Вуковару.[46]
  • 4. новембар: Министар бранитеља Предраг Матић изјавио у Вечерњем листу да Срби у Хрватској нису лојални Хрватској.[46]
  • 4. новембар: Градско веће усвојило нови статут Вуковара и забранило употребу ћирилице.[46]
  • 3. новембар: Оштећена двојезична табла на згради Српског народног већа у Вараждину.[46]
  • 2. новембар: Двојезична табла уклоњена са зграде Српског народног већа у Осијеку по други пут.[46]
  • 25. октобар: Уклоњена двојезична табла са зграде Српског народног већа у Осијеку.[46]
  • 22. октобар: Уклоњене двојезичне табле са зграда Завода за запошљавање у Вуковару.[46]
  • 19. октобар: Уклоњене двојезичне табле са зграда државне управе у Вуковару.[46]
  • 12. октобар: Уклоњена двојезична табла са зграде општине Војнић.[46]
  • 12. октобар: Уклоњена двојезична табла са зграде општине Бискупија.[46]
  • 11. октобар: Уништене три двојезичне табле на згради општине Удбина[46]
  • 8. октобар: Непознати починилац уклонио двојезичну таблу са зграде Просвјете у Загребу.[46] Пет полицајаца је суспендовано због неинтервенисања, а један је добио отказ због ломљења табле у Вуковару.[51][52]
  • 7. октобар: Група хрватских ратних ветерана уклонила је двојезичне табле са три зграде у Вуковару.[46]
  • 23. септембар: Председник Координације удруга повратника Хрвата попрскао ћирилични натпис на згради пензионог осигурања у Вуковару.[46]
  • 16. септембар: Непознати починилац уклонио двојезичну таблу са зграде општине Крњак.[46]
  • 12. септембар: Припадници Стожера за одбрану хрватског Вуковара разбили су двојезичну таблу у вуковарској полицијској станици и сукобили се са полицијом. Дарка Пајтића смртно је ранио полицајац Саша Сабадош, који је касније осуђен за смрт.[46][53][53]
  • 13. септембар: Уништен споменик српским жртвама рата у Голубићу.[46]
  • 6. септембар: На фудбалској утакмици између Србије и Хрватске српски навијачи истакли су транспарент са ћирилицом „Вуковар“, палили хрватску заставу и узвикивали „Убиј усташе“, „Вуковар је наш“ и „Србија – четници“.[54]
  • 5. септембар: У Слуњу успостављени локални штабови за одбрану хрватског Вуковара; око 100 демонстраната окупило се у знак подршке уклањању двојезичних плоча у Вуковару. Градоначелник Слуња се оградио од њих као непотребних и служећи политичким циљевима организатора(а).[55]
  • 4. септембар: Експлозивна направа бачена на зграду локалног Српског народног већа у Сплиту.[46]
  • 4. септембар: Јосип Леко, председник Хрватског сабора, изјавио је да неће бити хитне седнице коју је тражио Хрватски демократски савез Славоније и Барање.[56]
  • 3. септембар: Хрватски демократски савез Славоније и Барање затражио хитну седницу Хрватског сабора због вуковарских догађаја.[57]
  • 3. септембар: На зиду православне цркве Светог Благовештења исцртани графити („Србе на врбе“)[46]
  • 2. септембар: Двојезичне табле поломљене у Вуковару. Неколико полицајаца је повређено.[46]
  • 20. август: Током утакмице ФИБА Европског првенства за јуниоре у Борову насељу српски навијачи узвикивали су „Ово је Србија“ и „Вуковар је срце Србије“ и истакли српску заставу са ћирилицом „Вуковар“. Инциденти су настављени и након утакмице.[58]

2012

  • 24. маја у интервјуу за Frankfurter Allgemeine Zeitung председник Србије Томислав Николић изјавио је да је "Вуковар био српски град и Хрвати немају чему да се врате тамо". Председник Хрватске Иво Јосиповић критиковао је Николића због ове изјаве и условио будућу сарадњу повлачењем Николићеве изјаве.[59]
Remove ads

Историјске забране употребе ћирилице у Вуковару

Године 1861. Скупштина сремске жупаније једногласно је донела одлуку о увођењу српске ћирилице као службеног писма на тој територији.[60] Ова одлука је поништена осам година касније, 1869. године, када је Сабор Краљевине Хрватско-Славонске усвојио одлуку о искључивој употреби Гајеве латинице и укинуо жупанијску одлуку о употреби ћирилице.[60] То је изазвало незадовољство међу Србима Вуковара који су упутили протестно писмо аустријском цару Францу Јозефу Првом јер је Краљевина Хрватска-Славонија била у саставу Аустроугарске. Вуковарци су тражили од цара да заштити своје поданике од саборске одлуке, истичући да је та одлука неразумна, тим пре што је чак и Угарска скупштина земаља круне Светог Стефана прихватила њихова писма на ћирилици.[60]

Током Другог светског рата српска ћирилица је била забрањена у целој Независној Држави Хрватској.[61]

Државни Bookocide (књигоцид) је спровела Влада Републике Хрватске између 1990. и 2010. године. Књиге које су писане српском ћирилицом су спаљене, а процењује се да је у овом периоду уништено око 2,8 милиона књига.[62]

Дана 5. новембра 2013. Хрватска демократска заједница и Хрватска странка права др. Анте Старчевић усвојио је измене и допуне статута града којима је Вуковар проглашен „место посебног пијетета“ српског разарања града током битке за Вуковар и забрањена је употреба српске ћирилице.[63] Милорад Пуповац, председник Српског народног већа, рекао је да очекује да ће хрватска Влада или Уставни суд Хрватске поништити ову одлуку.[64]

Види још

Референце

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads
Remove ads