Радоиња

Радоиња је насеље у Србији у општини Нова Варош у Златиборском округу. Према попису из 2022. било је 424 становника.

Радоиња
Црква Преображења Господњег у Радоињи
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Златиборски
Општина	Нова Варош
Становништво
— 2022.	424
Географске карактеристике
Координате	43° 30′ 58″ С; 19° 45′ 05″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	876
Радоиња Радоиња на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	033
Регистарска ознака

Овде се налази ОШ „Гојко Друловић」. Овде се налази Црква Преображења Господњег у Радоињи.

Историја

Место Радоиња у области доњег тока Увца се помиње 1388. године, под кнезом Лазарем.^[1]

Након 1470. године у Новопазарском вилајету јављају се нове нахије, издвајањем делова старих. Једна од нахија које су тада постале је и Радохна. Нахија Радохна је у Старом Влаху од 15. века до 17. века имала повластице и неку врсту аутономије у оквиру турске царевине, какву нису имале остале окупиране земље и области. Ове повластице понајвише су везане за старовлашке кнежеве Рашковиће, који су, по успостављању турске власти, постали бератлијски наследни кнезови са потпуном самoуправом. Они су, са другим имућним породицама, много допринели укупном развоју нововарошког краја.^[2]

Касније, крајем 16. века је нахија Радохна из Брвеничког кадилука издвојена и заједно са још неколико придодата новом кадилуку Стари Влах.^[3]

Жупа Радохна је 1516. године имала 29 влашких села.^[4] Село Горња Радохна је имало 38, а Доња Радохна 37 кућа. Ова два села су заједно у 17. веку имала преко 100 домаћинстава.

У двадесетом веку у селу поред староседелаца има и насељеника из Херцеговине, Црне Горе и Косова и Метохије.

По народном предању, где је село, био је „грчки град」. У околини су на више места пронађени римски антички споменици.^[5] Учитељ из месне школе је открио храм римског бога Јупитера.

Демографија

У насељу Радоиња живи 554 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,6 година (43,7 код мушкараца и 45,5 код жена). У насељу има 217 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[6] Година Становника 1948. 880 1953. 981 1961. 1.408 1971. 969 1981. 875 1991. 801 794 2002. 690 691

Етнички састав према попису из 2002.‍[7]
Срби			678	98,26%
Црногорци			9	1,30%
Словенци			1	0,14%
непознато			1	0,14%

Становништво према полу и старости^[8]

м ж ? 0       2 80+ 12       9 75—79 11       22 70—74 33       31 65—69 29       33 60—64 19       27 55—59 20       15 50—54 21       22 45—49 32       22 40—44 27       21 35—39 26       17 30—34 10       22 25—29 14       16 20—24 12       14 15—19 25       17 10—14 16       33 5—9 21       16 0—4 18       5 Просек : 43,7 45,5

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	142	152	293	203	224	238	217

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	44	64	22	33	19	24	7	4	0	0	3,18

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	291	70	189	29	3	0
Женски	290	42	192	49	7	0
УКУПНО	581	112	381	78	10	0

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	108	11	0	0	52
Женски	59	9	0	0	32
Укупно	167	20	0	0	84
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	9	7	6	2	6
Женски	1	0	3	2	0
Укупно	10	7	9	4	6
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	6	9	0
Женски	0	0	0	7	4
Укупно	0	0	6	16	4
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	0
Женски	1	0	0	0
Укупно	1	0	0	0