Раниловић

Раниловић је насеље у Србији у општини Аранђеловац у Шумадијском округу. Према попису из 2022. има 1180 становника (према попису из 2011. било је 1462 становника).^[1]

Раниловић
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Шумадијски
Општина	Аранђеловац
Становништво
— 2022.	1180
Географске карактеристике
Координате	44° 23′ 30″ С; 20° 31′ 00″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	201
Раниловић Раниловић на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	34302
Позивни број	034
Регистарска ознака

Историја

Село Раниловић је свакако старије. Прве писане помене о њему имамо из почетка 18. века. На карти из доба аустријске владавине (1718-1738. г) унето је ово село под именом . Сари људи причају, да Раниловић није одувек на данашњем место. Село је раније било у Мекотама одакле су преци данашњег становништва, да би се склонили од Турака, побегли у честар који се данас зове Старчевац. Причају да је на месту, на коме су општински суд и кафана, била велика бара. Предање, даље вели, да је тада село имало само ocам кућа и да су тада у село биле породице: Дејановићи, Спасојевићи, Вуковићи, Мијатовићи, Радовановићи и Скелеџићи.
Старије досељенике убрајају се: Ђиласовићи старином из Колашина, са којима су род Анђелковићи и Радовановићи; Биволџићи старином од Пирота; Трнавци који су дошли из крагујевачке Трнаве.

У Харачким списковима из почетка 19. века помиње се Раниловић као село које је припадако Катићевој кнежини. Године 1818. имало је 40, а 1822. г. 48 кућа. По попису из 1922. г. село је имало 291 кућу са 1482 становника. (подаци крајем 1921. године).^[2][3]

Овде се налази ОШ „Љубомир-Љуба Ненадовић」 Раниловић.

Демографија

У насељу Раниловић живи 1336 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (39,4 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 473 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,56.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[4] Година Становника 1948. 2.039 1953. 2.194 1961. 2.194 1971. 2.026 1981. 1.997 1991. 1.851 1.749 2002. 1.685 1.747 2011. 1.462 2022. 1.180

Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби			1.674	99,34%
Црногорци			3	0,17%
Словенци			2	0,11%
Македонци			2	0,11%
Хрвати			1	0,05%
непознато			2	0,11%

Становништво према полу и старости^[6]

м ж ? 2       3 80+ 11       16 75—79 25       37 70—74 56       63 65—69 52       54 60—64 40       42 55—59 24       42 50—54 67       50 45—49 83       73 40—44 71       53 35—39 41       44 30—34 53       51 25—29 59       53 20—24 52       55 15—19 69       66 10—14 41       52 5—9 52       49 0—4 41       43 Просек : 39,4 40,5

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	411	431	463	479	488	443	473

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	64	100	89	77	58	53	26	3	1	2	3,56

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	705	197	440	48	18	2
Женски	702	110	442	139	10	1
УКУПНО	1.407	307	882	187	28	3

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	429	146	0	43	122
Женски	276	172	0	5	47
Укупно	705	318	0	48	169
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	8	24	21	10	19
Женски	3	1	13	8	2
Укупно	11	25	34	18	21
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	10	5	3	8
Женски	0	1	1	6	13
Укупно	0	11	6	9	21
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	9
Женски	2	0	0	2
Укупно	3	0	0	11